Reforma inspekcijskih službi i formirnje Generalnog inspektorata

Problem za poslodavce predstavlja to što postoji nekoliko vrsta inspekcijskih organa koji deluju pod patronatom različitih ministarstava (tržišna inspekcija, sanitarna, veterinarska, poljoprivredna, ekološka itd.) ili pak različitih nivoa vlasti (republički, opštinski). Svaka od tih inspekcija ima svoja pravila koja regulišu delokrug delatnosti, način postupanja, priliv i odliv sredstava, a ta pravila su često međusobno neusklađena, a ponekad i potpuno kontradiktorna.

Tako se dešava da u praksi inspekcijski organi, koji pre svega treba da osiguravaju poštovanje pravnih pravila na jednak način prema svim tržišnim akterima, u stvari deluju kao organ koji prikuplja finansijska sredstava kroz razne “akcije”. Preventivna i edukativna funkcija su potpuno u drugom planu iako na tržištu, gde je preko 50% tzv. tradicionalna trgovina (porodične radnje bez dovoljno resursa za praćenje propisa), edukativna funkcija je izuzetno značajna.

S obzirom da se vrlo često donose pravna pravila koja su prepisana iz drugačijih ekonomskih i pravnih sistema, inspektori se nalaze u nemogućoj situaciji da sprovode pravna pravila za koja ne postoje preduslovi za sprovođenje pa se propisi poštuju “po malo”, a to znači pravnu nesigurnost i neograničenu mogućnost korupcije.[/vc_column_text][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/3″][mk_icon_box icon=”mk-moon-bubble-right” title=”Aktivnosti” text_size=”19″ font_weight=”bold” icon_color=”” icon_circle_color=””][/mk_icon_box][vc_column_text]Unija poslodavaca Srbije pokrenulia je inicijativu za reformu inspekcijskih službi. Radi prevazilaženja navedenih problema predloženo je formiranje Generalnog inspektorata.

Generalni inspektorat bi podrazumevao:

organizovanje svih inspekcijskih organa republičkog nivoa u jednu organizacionu strukturu sa jedinstvenom piramidalnom upravljačkom strukturom;
rad svih inspekcijskih organa u skladu sa pravilima istog poslovnika;
rad inspekcijskih organa samo uz službeni nalog kojim je definisan objekt, mesto, vreme i opseg inspekcijskog nadzor;
obavezu inspektora na upućivanja na ispravljanje uočenog nedostatka uz ostavljanje primerenog roka za ispravljanje nedostaka osim u tačno navedenim, realno najtežim povredama zakona, kojima se dovode do ozbiljne opasnosti prava drugih lica u lancu snabdevnja (država, potrošači, drugi trgovci i sl.).

Na ovaj način, kombinovanjem iskustava različitih inspekcija uz njihovo usklađivanje preko jedinstvene upravne strukture, stvorio bi se funkcionalniji i adekvatniji sistem kontrole, a istovremeno bi se smanjio uticaj politike na svakodnevno funkcionisanje organa, pošto bi samo najviši nivo upravljanja bio izmenjiv u skladu sa trenutnom političkom scenom.

Rezultat inicijativa i zalaganja Unije, je poseban Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji je u punoj primeni je od 30. aprila 2016. godine. Ovo je “krovni“ zakon u oblasti inspekcijskog nadzora, koji uređuje sadržinu, vrste, oblike i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor, i same poslodavce kod kojih se isti vrši.

Ciljevi i novine: uUsklađenost poslovanja i postupanja sa propisima, sprečavanje štetnih posledica, stvaranje povoljnog ambijenta za investicije i poslovanje, bolja zaštita tržišta i građana, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja privrede.

Ključni instituti i osnovna rešenja:

preventivno delovanje (Prednost nad represivnom funkcijom („Bolje sprečiti nego lečiti“),Inspekcija informiše, objavljuje, pruža stručnu i savetodavnu podršku nadziranim subjektima, ukazuje, upozorava, obaveštava, odvraća, pomaže, podstiče, predlaže i nalaže, u cilju zakonitog poslovanja subjekata);
koordinacija i usklađivanje inspekcijskog nadzora;
procena i upravljanje rizicima;
smanjenje sive ekonomije (neregistrovani i s njima izjednačeni subjekti)
standardizacija i transparentnost inspekcijskog nadzora Inspekcijske mere;
jačanje stručnih i etičkih standrada, integriteta i odgovornosti inspektora i unapređenje profesije inspektora.

Za praćenje sprovođenja Zakona, odnosno usklađivanje planova inspekcija, unapređenje koordinacije i delotvornosti inspekcija, inspekcijske prakse, razmene informacija, stručnosti i obučenosti inspektora, nadležna je Koordinaciona komisija – dvodomno koordinaciono telo koje je obrazovala Vlada. Čine ga: