Zanimljive diskusije su se vodile u okviru dva okrugla stola održana 25. avgusta 2022. u cilju razmene iskustava članova Međunarodne asocijacije ekonomskih i socijalnih saveta i sličnih organizacija (AICESIS). Utisak je da su online obrazovanje u svetlu dostupnosti i kvaliteta, kao i socijalno-ekonomske implikacije u primeni digitalne tehnologije istovremeno i korak napred i izvor opasnosti u razvoju svakog društva.
Svedoci smo ubrzane evolucije sistema obrazovanja i prednosti i nedostataka online sticanja i provere znanja. Primećeno je da se motivisani i disciplinovani đaci i studenti dobro snalaze u obrazovanju na daljinu, a u nekim preduzećima ovakav trening radi jačanja kapaciteta zaposlenih je već deo HR strategije. Prostora za poboljšanje ukupnog kvaliteta online obrazovanja i dalje ima puno. Kompetencije i veštine nastavnika, nastava za osobe sa raznim oblicima invaliditeta i nerazvijena infrastruktura su samo neke od oblasti koje traže dalji rad i ulaganja.
Posebno treba imati na umu generalne sklonosti mlađih generacija, kao budućih učesnika tržišta rada, koje intenzivno koriste internet i nisu spremne da dugo sede u auditorijumu. S druge strane, socijalno-ekonomske implikacije primene digitalne tehnologije su velike.
Neki segmenti društva bivaju isključeni iz opštih tokova (starija populacija, po pravilu digitalno nepismena), ili postupaju, najblaže rečeno, neočekivano (dete tuži roditelje jer je rođeno protiv svoje volje).
Neželjene posledice digitizacije su i sajber terorizam, podrivanje globalnih finansijskih tržišta i digitalna diskriminacija, a bojazan od raznih rizika je naročito prisutna kod primene veštačke inteligencije (AI), koja sama donosi zaključke i odlučuje na osnovu prikupljenih digitalnih podataka.
Jasno je da se društvu ne dopada, niti je korisno i bezbedno, sve što digitalna tehnologija donosi. Ali, povratka nema i naša je odgovornost da u centar promena usled digitizacije stavimo ljude, i to ljude kao građane jednakih prava i mogućnosti.
No comment yet, add your voice below!