U Srbiji je 2004. godine usvojen Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (primenjuje se od 2005.), kao jedna od mera prevencije nastanka radnih sporova. Različiti faktori i okolnosti su uticali da ovaj institut ostane nedovoljno vidljiv i afirmisan u našoj državi i nakon više od 12 godina od njegove primene. Postojeća ograničenja nastala su usled neinformisanosti i nepoverenja od strane zaposlenih i poslodavaca, slabe vidljivosti Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova (RAMRRS), njenih organizaciono – tehničkih nedostataka i nezaintresovanosti države u sprovođenju zakona.
Na predlog RAMRRS tokom 2009. godine usvojene su Izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova (primenjuju se od 2009. godine), kojima je proširena nadležnost RAMRRS. Najznačajnija promena je bila proširivanje nadležnosti RAMRRS u oblasti rešavanja individualnih radnih sporova povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, putem arbitraže. RAMRRS je postala prepoznatljiva, ali ne i dovoljno vidljiva u rešavanju ovih sporova, budući da se ovi sporovi i dalje rešavaju sudskim putem.
Republika Srbija je donošenjem Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova zadovoljila međunarodne standarde, ali zbog nepoštovanja jedinstvenog pravnog poretka i vladavine prava, nije omogućila kompatibilnost zakonskih propisa, pa tako Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova i dalje nije u mogućnosti da pruži sveobuhvatnu primenu i prepoznatljivost u sistemu pozitivnog prava. Sa druge strane, u svetlu povećanja broja radnih sporova koji se rešavaju pred sudovima opšte nadležnosti i dugog trajanja sudskih postupaka (duže od tri godine), unapređenje alternativnih metoda rešavanja je od presudnog značaja u cilju poštovanja ljudskih prava, principa vladavine prava i pravne države.
UPS učestvuje u radu Radne grupe za Izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova koji treba da unapredi njegovu primenu i proširi određene nadležnosti Agencije. Evo preporuka iza kojih je stala Unija poslodavaca Srbije:
Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova potrebno je izmeniti tako što će se omogućiti njegovo usklađivanje sa postojećim pozitivnim zakonima. Potrebno je uvesti medijaciju kao način rešavanja invidualnih radnih sporova.
Neophodno je precizirati postupak arbitraže. Potrebno je izmeniti zakon tako što će se predvideti rok od 30 dana za okončanje postupka mirenja nakon raspuštanja Odbora za mirenje. Određivanje roka za okončanje postupka mirenja nakon raspuštanja Odbora za mirenje doprinelo bi rešavanju ovog pitanja, s obzirom da u ovom segmentu postoji pravna praznina. Potrebno je usaglasiti Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Poželjno je uvesti određeni vid društvene osude ili ”sankcije” za strane koje ne pristupe izvršenju sporazuma. Uspostavljanje određenih vidova društvene osude ili sankcija za strane koje ne pristupe izvršenju sporazuma samim zakonodavnim okvirom, doprineo bi minimiziranju negativnih efekata mirenja i poštovanju postignut sporazuma. Potrebno je izmeniti zakon tako što će se omogućiti pravo na žalbu na rešenje arbitra.
S obzirom da arbitaža predstavlja jedan vid kvazi sudskog rešavanja spora u kome arbitar nakon sprovođenja dokaznog postupka donosi rešenje koje obavezuje obe strane u sporu i da ne postoji mogućnost pravnog leka, tačnije žalba protiv rešenja nije dozvoljena bilo bi dobro uvesti dvostepenost, kao garant pravne sigurnosti i poštovanja ustavnog prava na žalbu. Postupak po žalbi odvijao bi se pred tročlanim Većem arbitara, odabranih sporazumom strana u roku od tri dana, ili rešenjem direktora Agencije. Veće arbitara nakon sprovedenog dvostepenog postupka svojom odlukom može prvostepeno rešenje potvrditi, vratiti na ponovni postupak, koji bi vodio drugi arbitar, odabran u zakonskoj proceduri, ili meritorno rešiti, ako ima dovoljno dokaza.
Radna grupa radi na izmenama i dopunama ovog zakona.
No comment yet, add your voice below!