Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, koji se svake godine obeležava 28. aprila, predstavlja priliku da se podigne svest o značaju stvaranja bezbednog i zdravog radnog okruženja za sve zaposlene. Ovaj dan ustanovila je Međunarodna organizacija rada (MOR) 2003. godine, a ujedno se obeležava i kao Međunarodni dan sećanja na radnike koji su poginuli ili povređeni na radu. Cilj je da se skrene pažnja na neophodnost prevencije povreda na radu, profesionalnih bolesti i stvaranja radnih mesta na kojima je očuvanje zdravlja i dostojanstva radnika prioritet.
Obeležavanje ovog dana ima za cilj da skrene međunarodnu pažnju na razmere problema, ali i da doprinese stvaranju i promociji kulture bezbednosti i zdravlja na radu, čime se može pomoći u smanjenju broja smrtnih slučajeva i povreda povezanih sa radom – navodi se u zvaničnom saopštenju Ujedinjenih nacija.
Bezbednost i zdravlje na radu u eri digitalizacije
Ove godine, Svetski dan BZR obeležava se u svetlu rastuće uloge i značaja veštačke inteligencije i digitalizacije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Digitalna transformacija rada dovela je do promena u njegovoj organizaciji – poput rada na daljinu i rada putem digitalnih platformi – što uvodi nove rizike koji zahtevaju pravovremeno prepoznavanje i regulisanje.
Danas roboti rade u opasnim okruženjima, obavljaju teške fizičke zadatke, rukuju toksičnim materijama i funkcionišu u ekstremnim uslovima. Preuzimaju repetitivne i monotone zadatke, dok digitalni uređaji i senzori mogu pravovremeno detektovati opasnosti. Ipak, ukoliko ne postoje adekvatne mere bezbednosti, digitalne tehnologije mogu dovesti do nesreća, povećanja ergonomskih rizika, intenziviranja rada, gubitka kontrole nad poslom i zamućenja granice između poslovnog i privatnog života.
Tehničke inovacije, društvene i organizacione promene donose nove izazove u zaštiti na radu. Međunarodna organizacija rada priprema izveštaj koji će proceniti kako digitalna transformacija može unaprediti BZR, ali i na koji način akteri – vlade, poslodavci, radnici – odgovaraju na nove rizike.
Kampanja ove godine osvetljava transformaciju oblasti BZR kroz primenu automatizacije, pametnih alata i sistema nadzora, proširene i virtuelne realnosti, kao i algoritamskog upravljanja radnim procesima.
Zajednička odgovornost za bezbedan rad
Iako je bezbednost i zdravlje na radu odgovornost svih, ključnu ulogu imaju vlade, poslodavci i sindikati – kao akteri socijalnog dijaloga čije su odgovornosti međusobno povezane.
- Vlade imaju zadatak da obezbede zakonodavni okvir, nacionalne politike i programe, kao i efikasan inspekcijski nadzor i sistem usluga za očuvanje radne sposobnosti radnika.
- Poslodavci su obavezni da osiguraju bezbedno i zdravo radno okruženje.
- Radnici i njihova udruženja treba da poštuju pravila, štite sebe i druge, poznaju svoja prava i aktivno učestvuju u sprovođenju mera prevencije.
Ovakvu podelu odgovornosti prepoznaje i novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji uvodi obavezne obuke, ali i veću odgovornost zaposlenih za primenu zaštitnih mera. Poslodavci su u obavezi da obezbede ličnu zaštitnu opremu, ispitaju mašine, sprovedu obuke i prate zdravstveno stanje radnika. Radnici koji ne primenjuju zaštitne mere mogu se suočiti sa novčanim kaznama.
Doprinos Unije poslodavaca Srbije
Unija poslodavaca Srbije pridaje veliki značaj ovoj temi i kontinuirano organizuje seminare i info sesije u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Upravom za BZR i Inspektoratom za rad. Cilj ovih aktivnosti je informisanje članova o zakonskim novinama, kao i o svim relevantnim podzakonskim aktima.
U narednom periodu, Unija će nastaviti da aktivno učestvuje u reformi oblasti BZR zajedno sa socijalnim partnerima, kako bi se obezbedio kvalitetan pravni okvir i efikasna primena mera bezbednosti i zdravlja na radu. Poseban akcenat biće stavljen na edukaciju, saradnju i konsultacije sa zaposlenima i njihovim predstavnicima.
BZR kao osnovno pravo
Važnost bezbednog i zdravog radnog okruženja potvrđena je i time što je od 2022. godine uključena u okvir osnovnih principa i prava na radu Međunarodne organizacije rada, čime je još jednom naglašeno da zdravlje i bezbednost na radu nisu privilegija, već osnovno pravo svakog radnika.
No comment yet, add your voice below!