Praksom do posla

Unija poslodavaca Srbije predstavila je rezultate istraživanja o tome kako mladi i poslodavci gledaju na praksu na konferenciju “Uključivanje mladih na tržište rada: modeli stručnih praksi”.

Više od 70 odsto mladih u Srbiji pohađalo bi stručnu praksu čak i ako ona nije plaćena, jer smatra da će tako steći veštine i znanja do kojih ne mogu da dođu tokom obrazovanja, ali i iskustvo koje će im dugoročno biti potrebno, pokazalo je istraživanje koje su sproveli Unija poslodavaca Srbije i švajcarska organizacija Solidar Suisse.

Takođe, 46 odsto mladih reklo je da nikada nisu sami potražili stručnu praksu kod poslodavca, a priblično toliko njih smatra da bi ona trebalo da bude plaćena i to u vrednosti od 16.000 do 20.000 dinara.

Koliko je stručna praksa bitna za poslodavce i mlade pokazuje rezultat ankete po kojoj je čak 57 odsto poslodavaca nakon obavljene prakse radno angažovalo bar jednog praktikanta, rečeno je na predstavljanju rezultata istraživanja u Beogradu.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je program stručne prakse veoma važan jer naš školski sistem nije takav da može da obezbedi da mlad čovek koji kad završi srednju školu može odmah da bude spreman za posao.

Takođe, kako je kazao, poslodavci izbegavaju da prime nekoga ko ima samo teorijsko, a nedovoljno praktičnog znanja.

“Praksa je važna jer ako mlad čovek ne uspe da se zaposli u firmi u kojoj sprovodi praksu, imaće svakako posle stečenog praktičnog znanja i lakše će se zaposliti u nekoj drugoj firmi”, objasnio je Atanacković ističuhi da je praksa važna i od interesa kako za mladog čoveka koji želi da radi, tako i samog poslodavca.

Praksa je važna u svim sektorima privrede, a posebno u granama koje napreduju, naveo je.

“Primera radi, u IT sektoru praktično nema nezaposlenih, a sticanje praktičnog iskustva važno je i u granama poput proizvodnje nameštaja, metalskom sektoru, poljoprivredi, naročito oblasti prozivodnje hrane”, rekao je Atanacković.

Šef Odseka za mere aktivne politike zapošljavanja u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Jelena Vasić rekla je da podaci za drugi kvartal ove godine pokazuju da je došlo do povećanja stope zaposlenosti za 3, 1 odsto, a da nezaposlenost beleži pad od 7, 1 odsto.

“Ukoliko posmatramo indikatore za omladinu u odnosu na opštu populaciju, mladi su još uvek u nepovoljnijem položaju i treba im podrška da se što adekvatnije uključe ili vrate na tržište rada”, rekla je Vasić.

Kako je rekla, od velikog značaja su programi stručnih praksi, budući da postoji značajan broj onih koji su sa niskim novom kvalifikacija ili u potpunosti bez njih.

Vasić je podsetila da je u prvih devet meseci ove godine u programe stručnih praksi NSZ uključeno 3.200 građana.

Osvrćući se na Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje u narednoj godini, ona je kazala da on predviđa posebnu pažnju za kategorije teže zapošljivih lica, posebno lica starosti do 30 godina i oni koji čekaju na posao duže od godinu ili godinu i po dana, deca bez roditeljskog staranja, deca palih boraca..

Natalija Obrazović iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) ukazala je da je na evidenciji te službe, od ukupnog broja nezaposlenih, 166.000 mladih ljudi.

Među njima, više od 60 odsto nema nikakvo iskustvo u struci, a u proseku na posao čekaju dve godine i dva meseca.

Zato su, kako je istakla Obrazović, od velike koristi za njih programi stručnih praksi koje pruža NSZ.

Istraživanje Unije poslodavaca pokazalo je i da je skoro 40 odsto poslodavaca organizuje stručnu praksu, a 23 odsto njih realizovalo je uz pomoć NSZ.

Takođe, 75 odsto poslodavaca je reklo da bi uplaćivalo naknadu za obavljenu praksu kada bi porezi i doprinosi bili niži.

Na konferenciji su modele praksi predstavili ZREPOK, ENDAVA, CONFINDUSTRIA SERBIA, RAZVOJNI BIZNIS CENATR KRAGUJEVAC.

Ninoslav Rupić, predstavljajući programiranje prakse u Endavi, osvrnuo se i na stanje u IT sektoru ističući da je otvoreno oko 30.000 novih IT poslova, da 50% ljudi koji se bave programiranjem nije završilo fakultet, kao i da je neophodno da se što pre prošire kvote na Elektrotehničkom fakultetu.

Irena Brajović, direktorka Confindustria Serbia, istakla je da se kompanije sve češće suočavaju sa problemom da zapošljavanja ljudi koji su kvalifikovani, jer se tokom formalnog obrazovanja stiče suviše široko oopšte znanje dok specifična znanja, kultura rada i preduzetništva najčešće ne postoje. Ona je predstavila pilot projekat dualnog obrazovanja koji je startovao obeležavanjem evropske nedelje preduzetništva u Sremskoj Mitrovici.

Dragoljub Bjeloglav iz Zrenjaninskog poslovnog kruga predstavio je letnju praksu koju ova organizacija realizuje već 6 godina. Ove godine obezbeđena je stipendija u iznosu od 120.000 dinara, besplatne master studije, a obezbeđen je i honorar za sve učesnike projekta zahvaljujući saradnji sa Gradom Zrenjaninom koji je prepoznao odličnu inicijativu poslodavaca i podržao ih sa 600.000 dinara.

Marija Stojadinović je predstavila model prakse Razvojnog biznis centra Kragujevac. Ovo je model odlične saradnje obrazovanja i privrede koja nakon prakse rezultira zapošljavanjem.