B7 konferencija o izveštavanju o održivom razvoju

Kompanije su odavno izložene višestrukim pritiscima i pod lupom javnosti kada su u pitanju njihova odgovornost prema održivom razvoju i izveštavanje o merama preduzetim u tom pravcu. Investitori pažljivo ulažu na osnovu finansijskih, ali i nefinansijskih, izveštaja kompanija. Isto tako, poslovni partneri, klijenti i društvo u celini zahtevaju da kompanije posluju na način koji je u skladu sa prihvaćenim standardima, odnosno da se zalažu za smanjenje uticaja na životnu sredinu, da vode računa o potrebama društva i da te principe imaju ugrađene u način svog poslovanja. Međutim, ima više standarda koji se primenjuju, pa i više načina za izveštavanje o njihovoj primeni, što za kompanije dodatno usložnjava proces izveštavanja i povećava troškove.

Znatno olakšanje kompanijama bi donelo uvođenje globalne osnove za izveštavanje, što i jeste zamisao Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) koji je ovu ideju inaugurisao na UN Konferenciji o klimatskim promenama u novembru 2021. godine (COP26). G7 je nedavno pozdravio ovu ideju, a među njenim zagovornicima najviše prednjači Savezna republika Nemačka, u kojoj se nalazi i sedište Borda za međunarodne standarde o održivom razvoju (ISSB). Ambicija ISSB-a je da do kraja 2022. godine izda konačne zahteve standarda, pošto se obave široke konsultacije na međunarodnom nivou.

Tokom međunarodne konferencije o izveštavanju o održivom razvoju, koju je organizovala nemačka asocijacija poslodavaca (BDI), sa više strana je potvrđeno da bi globalno prihvaćen identičan set standarda doneo veliko olakšanje. Tako Nemačka pošta, koja posluje u 220 zemalja i teritorija i ima oko 590.000 zaposlenih, navodi “da se bori da ispuni sve zahteve različitih sistema izveštavanja”. Velike nade polaže i u ispravljanje nekih postojećih nelogičnosti. Primera radi, njihovih 20.000 vozila na električni pogon, uvedenih u upotrebu radi smanjenja zagađenja, stavljeno je u istu kategoriju sa vozilima na dizel pogon zato što gume prave isti nivo buke, što je potpuni apsurd. Pozitivan stav prema globalnoj osnov imaju i predstavnici računovodstvenih i revizorskih kuća jer su oni ti koji potvrđuju da kompanije sprovode standarde o održivom razvoju. Upravo stoga je važno da ključni koncepti, terminologija i metrika na kojima su zasnovani zahtevi o izveštavanju budu razumljivi i jedinstveni svuda.

Izveštavanj o održivosti se tiče i malih i srednjih preduzeća (MSP), bilo da posluju samo na domaćem ili i na međunarodnom tržištu. Međutim, ovaj proces je još više opterećujući, gledajući njihove mogućnosti, što ih obeshrabruje. Stoga se čine opravdanim očekivanja da rezultat ove inicijative i napora ISSB-a budu alati koje će sa lakoćom moći da primene i MSP – jednostavni i pristupačni.

Učesnici konferencije su se složili i oko toga da se prilikom definisanja globalne osnove za izveštavanje u obzir moraju uzeti i mogućnosti rastućih ekonomija i lokalne specifičnosti koje otežavaju definisanje jedinstvenog pristupa. Proces svakako zahteva široke konsultacije na globalnom nivou, ali se ne sme izgubiti iz vida osnovna zamisao – da cilj nije izveštavanje samo po sebi, već da pomogne kompanijama da poboljšaju poslovanje. Stoga se ne radi o tome o ima najlepši izveštaj, već o tome ko ostvaruje najveći napredak. Upravo takve kompanije će biti najprimamljivije investitorima, poslovnim partnerima i klijentima.