Teški dani za hotelijere i ugostitelje

Posmatrajući godinu iza nas, evidentna je ogromna šteta koju je sektor hotelijerstva i ugostiteljstva pretrpeo kao posledicu pandemije. Sa takvim posledicama svrstava se u najugroženiju delatnost u Srbiji. Nemogućnost da se predvidi dalji rad kao i najave da će pandemija trajati još najmanje godinu dana dovela je vlasnike hotela i ugostiteljskih objekata pred potpuno gašenje poslovanja.

Prema rečima članova Sektora hotelijerstva i turizma Unije poslodavaca Srbije veliki je izazov da se pronađe balans između zaštite života i zdravlja stanovništva i očuvanja ekonomije i usled toga ova delatnost je na negativnom udaru te je opstanak jedino moguć uz ozbiljnu državnu intervenciju i podršku.

Sektor za hotelijerstvo i turizam Unije poslodavaca Srbije, je krovna strukovna organizacija koja zastupa interese hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije i posvećena je osiguranju bezbednog okruženja za građane i podršci sektoru ugostiteljstva u cilju prevazilaženja ove nezapamćene krize.

Praveći planove aktivnosti  za 2021. godinu hotelijeri su tražili oslobađanje od različitih nameta i taksi.

“Tražiti  oslobođenje od svih nameta i taksi koje smo u ranijem periodu plaćali a pre svega različitih taksi pri obračunu utrošene električne energije koje su enormne i da podsetim da ako nemamo utrošenu električnu energiju te takse na mesečnom nivou za naš objekat iznose oko 500.000,00 dinara što je u ovom momentu nedopustivo. Takođe plaćamo naknade i za OFPS,SOKOJ….i mnogim drugima i to po kvadraturi i kapacitetu a ne po prometu i prihodu što bi bilo normalno.Tu su takođe i naknade prema lokalnoj samoupravi za firmarine, oglašavanje i reklamiranje….ekološke takse…itd. Ne tražimo ovo radi sticanja ekstra profita već radi golog preživljavanja”

Mere koje su predložene u oviru Plana rada Sektora Hotelijera su:

• Smanjenje poreza na dodatu vrednost za hranu i piće na 10% u okviru obavljanja delatnosti hotelijerstva i ugostiteljstva
• Primeniti meru daljeg odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade ili njihov delimični otpis
• Obustavljanje uvođenja novih taksi i drugih dažbina na republičkom i lokalnom nivou
• Oslobođenje plaćanja taksi za korišćenje prostora na javnoj površini (bašte), korišćenje reklamnih panoa, taksa za isticanje i ispisivanje firme, taksa za držanje muzičkih uređaja, taksa za zaštitu i unapređenje životne sredine, taksa za vodoprivrednu dozvolu i ostale takse do trajanja pandemije
• Da se donese odluka da zaposleni u našoj delatnosti budu tretirani prioritetno prilikom vakcinacije, čime bi se zaštitili zaposleni a turisti mogu sigurno da koriste usluge u hotelima i restoranima
• Prilikom donošenja odluke kriznog štaba o zatvaranju hotela i restorana da sve troškove koji izađu iz toga treba država da nadoknadi.
• Za strane turiste koji borave duže od tri dana u hotelu (potvrda o boravku u hotelu) da cena PCR testa umesto 18 000.00 dinara bude 9 000.00 dovelo bi do povećanja broja turista.
• Inicijativa da hoteli koji nisu dobili pomoć pošto nisu gradski hoteli da dobiju bilo kakvu nadoknadu – pomoć jer i oni izmiruju sve obaveze prema državi
• Trebalo bi pokrenuti inicijativu da  lokalne samouprave na svojim teritorijama organizuju adekvatne prostore za skladištenje-odlaganje organskog otpada , kao i za papir, PVC, aluminijumsku, staklenu i ostalu ambalažu. Konkretno na Kopaoniku na teritoriji Opštine Raška, ne postoji ustanova takvog tipa

Planirajući dalje korake hotelijeri su ukazali i na izuzetan značaj saradnje sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u cilju usvajanja novih obrazovnih programa i standarda kako bi se u budućnosti obezbedili odlično obučeni kadrovi koji mogu pružiti visok  kvalitet usluga.

“Ministrastvo prosvete bi trebalo da svoje resurse  stavi na raspolaganje  privredi i struci u cilju usavršavanja i neophodnih doobuka radnika u hotelijerstvu. Praktično ovaj zastoj u poslovanju treba iskoristiti na pravi način i izvršiti neophodnu korekturu da bi se ustanovili standardi u radu u cilju obezbeđenja standarda i kvaliteta usluga u budućnosti. Takoreći treba da vršimo pripremu za novi početak i normalizaciju poslovanja. Problem sa kompetentim izvršnim radnicima različitih profila je bio prisutan i pre pandemije, a kako vreme bude prolazilo biće sve veći što zbog migracije zaposlenih u druge zemlje i privrede tako i zbog napuštanja struke unutar same države zbog straha zaposlenih za golu egzistenciju. “

Kriza kroz koju prolazi sektor hotelijera je globalna i prema podacima  iz godišnjeg izveštaja koji je uradio HOTREC Hospitality Europe ( Krovna organizacija  hotelijerske i ugostiteljske delatnosti u EU) početak godine je bio u znaku  strogih sanitarnih mera, a stope popunjenosti hotela u Evropi i dalje su veoma niske.