U Briselu održan sastanak Izvršnog Odbora BusinessEurope

U Briselu je 07.03.2024. godine, održan  sastanak Izvršnog Odbora BusinessEurope, gde su razmatrane ključne teme koje utiču na poslovnu zajednicu Evrope. Uniju poslodavaca Srbije je predstavljao Srđan Drobnjaković, direktor.

Sastanak je otvorio  generalni direktor Markus J. Bejrer, koji je istakao da će BusinessEurope  nastaviti da radi na poboljšanju konkurentnosti fokusirajući se na tri prioriteta definisana u Briselskoj deklaraciji donetoj od strane članova COPRES:

• stvaranje regulatornog prostora u dobro integrisanom jedinstvenom evropskom tržištu,

• uspostavljanje prave ravnoteže između bezbednosti i razvoja evropske privrede,

• praćenje Green Deal industrijskog sporazuma koji će preduzećima svih veličina omogućiti priliku da prošire svoje svakodnevne operacije i da se efikasno takmiče u međunarodnom okruženju koje se stalno menja.

Sastanku je prisustvovao ambasador SAD u Evropskoj uniji koji je govorio o međusobnoj saradnji koja je izuzetno dobra, a što se tiče dešavanja na međunarodnoj sceni tekući sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku i dalje dominiraju političkom agendom. Naglašeno je da situacija na Bliskom istoku postaje sve izazovnija zbog napada na komercijalne brodove u Crvenom moru koji utiču na trgovinu između Azije i Evrope, tako da kompanije preusmeravaju brodove na duže rute, oko Južne Afrike, sa posledicama u pogledu neophodnog vremena i troškova. BusinessEurope sprovodi istraživanje među članovima kako bi bolje procenili situaciju i njen uticaj na kompanije i lance snabdevanja.

Rastuće geopolitičke tenzije, uključujući azijsko-pacifički region, dovode do sve veće zabrinutosti da EU treba da učini više da zaštiti svoju bezbednost i svoju ekonomiju.

Evropska komisija je usvojila evropsku Strategiju o ekonomskoj bezbednosti, koja je zasnovana na ideji da EU napreduje u otvorenom svetu zasnovanom na pravilima i u kojoj se ističe da se novi rizici ekonomske bezbednosti pojavljuju kao rezultat rastućih geopolitičkih tenzija, geoekonomske fragmentacije i dubokih tehnoloških promena.

Strategija pruža okvir za procenu i adresiranje – na proporcionalan, precizan i ciljan način – rizika po ekonomsku bezbednost EU, istovremeno osiguravajući da EU ostane jedna od najatraktivnijih i najatraktivnijih destinacija za poslovanje i investicije. Uz puno poštovanje prerogativa država članica, strategija je podvukla potrebu za razvojem kohezivnijeg i uticajnijeg zajedničkog pristupa EU. Prepoznajući da se rizici za naše izazove ekonomske bezbednosti menjaju tokom vremena, povezani sa širim geopolitičkim i geo-ekonomskim kontekstom, strategija je identifikovala četiri kategorije rizika kojima se treba baviti kao prioritetno pitanje: rizici za otpornost lanaca snabdevanja; rizici po fizičku i sajber-bezbednost kritične infrastrukture; rizik za bezbednost tehnologije i od curenja tehnologije; rizik od naoružavanja ekonomskih zavisnosti ili ekonomske prinude.

Da bi se suočila sa ovim rizicima, Strategija je strukturisana oko tri stuba:

• Promovisanje konkurentnosti i rasta EU, jačanje jedinstvenog tržišta, podrška snažnoj i otpornoj ekonomiji i jačanje naučnih, tehnoloških i industrijskih osnova EU.

• Zaštita ekonomske bezbednosti EU kroz niz politika i alata, uključujući ciljane nove instrumente gde je to potrebno.

• Partnerstvo i dalje jačanje saradnje sa zemljama širom sveta koje dele naše brige i sa onima sa kojima imamo zajedničke interese ekonomske bezbednosti. Kao deo uvođenja Evropske strategije ekonomske bezbednosti, ovo saopštenje predstavlja pet inicijativa za unapređenje ekonomske bezbednosti EU, uz uzimanje u obzir napretka ostvarenog u drugim oblastima rada.

Razgovaralo se i o neophodnosti donošenja Zakona o veštačkoj inteligenciji. Ideja o donošenju ovog zakona je podržana od strane država članica tokom sastanka Komiteta stalnih predstavnika vlada država članica pri Evropskoj uniji, (COREPER), 2. februara 2024, a zatim i od strane Odbora za unutarnje tržište i građanske slobode Evropskog parlamenta 13. februara 2024, ali će se o potrebi njegovog usvajanja glasati na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta planiranoj za april 2024.

Predviđeno je da se propis neće odnositi na sisteme veštačke inteligencije koji se koriste isključivo u svrhu istraživanja i inovacija, ili na ljude koji koriste veštačku inteligenciju iz neprofesionalnih razloga. Ipak, implementacija Zakona o veštačkoj inteligenciji biće izuzetno izazovna zbog neophodnosti donošenja smernica i ogromnog broja implementacionih akata, kao i kritičnog nedostatka stručnosti i osoblja u nadležnim nacionalnim telima i telima EU.