Privremeno zaposlenje, rad preko posredničkih agencija, rad sa skraćenim radnim vremenom, zavisno zaposlenje preduzetnika su sve češće forme odnosa preduzeća sa radnicima u svetu i u Srbiji. Trend je u porastu i potrebno je menjati radno zakonodavstvo.
– U većini država širom sveta zakoni koji uređuju zapošljavanje vezuju se za vrstu rada koji je stalan, sa punim radnim vremenom i predstavlja zavistan i direktan odnos između poslodavca i zaposlenog. To se često naziva „standardnim zaposlenjem“ – kaže Svetlana Budimčević, direktorka Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije. – Standardno zaposlenje pruža važne zaštite za radnike, ali pomaže i poslodavcima, koji mogu da se pouzdaju u stabilnu radnu snagu za svoja preduzeća, da zadrže i imaju koristi od sposobnosti svojih radnika, i ostvare rukovodilačku prednost i ovlašćenja da organizuju i usmeravaju rad svojih zaposlenih.
Međutim, tokom poslednjih nekoliko decenija, i u razvijenim i u državama u razvoju, došlo je do očiglednog pomeranja od „standardnog zapošljavanja“ ka „nestandardnom zapošljavanju“ (atipičnim oblicima rada). Ti nestandardni oblici zapošljavanja predstavljaju grupu različitih radnih aranžmana, koji odstupaju od standardnog zaposlenja. Oni obuhvataju:
- privremeno zaposlenje
- rad sa nepunim radnim vremenom
- rad posredstvom agencija za privremeno zapošljavanje i druge višestrane radne odnose
- zavisno samozaposlenje.
Privremeno zaposlenje, prilikom kojeg su radnici angažovani na određeni vremenski period, obuhvata rad na određeno vreme, ugovore za realizaciju projekata ili zadataka, sezonski ili povremeni rad, rad za dnevnicu.
Rad sa nepunim radnim vremenom – redovan broj radnih sati je manji u poređenju sa onim kod zaposlenih sa punim radnim vremenom (za nepuno radno vreme, u skladu sa našim Zakonom, smatra se vreme kraće od 36 časova nedeljno).
Rad posredstvom agencija za privremeno zapošljavanje – gde postoji više ugovornih strana i situacija kada je radnik poslat na rad i plaćen od strane agencije za privremeno zapošljavanje, ali rad obavlja za firmu korisnicu.
Zavisno samozaposlenje u kojem radnici (npr. preduzetnici); obavljaju usluge za neko preduzeće pod komercijalnim ugovorom, ali zavise od jednog ili samo nekoliko klijenata u pogledu svojih primanja.
Porast atipičnih oblika rada je vidljiv u statistici o zapošljavanju mnogih razvijenih država sveta. U državama u razvoju, radnici sa nestandardnim zaposlenjima su oduvek predstavljali značajan udeo radne snage, jer su mnogi od njih privremeno zaposleni na povremenim poslovima. Međutim, broj nestandardnih oblika zapošljavanja je takođe porastao u segmentima tržišta rada koja su prethodno bila povezana sa standardnim radnim mestima.
– Za neke oblike nestandardnih zaposlenja nema dovoljno podataka da bi se utvrdili trendovi, ali se povećanje, ipak, da naslutiti usled promena izazvanih globalizacijom (u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji), razvojem tehnologija, ali i iz sve veće brige radnika za svoja radna mesta (standardna i nestandardna podjednako) – rekla je Svetlana Buimčević.
O atipčnim oblicima rada ili nestandardnom zapošljavanju možete da pročitate još i na sajtovima sledećih organizacija:
Foto: jotoler / Pixabay
No comment yet, add your voice below!