… je jedna od nosećih ideja skupa “Prilozi budućoj reformi radnog zakonodavstva”. Ovaj susret sručnjaka iz oblasti radnog i socijalnog prava, koji ima i medjunarodni karakter, odražava se sada već tradicionalno, 26. put u organizaciji Udruženja za radno i socijalno pravo i socijalno osiguranje Srbije. Zbog značaja teme, skup je ovaj put podržan i od strane Medjunarodne organizacije rada.
Period novih tehnoloških i društvenih promena, a samim tim i poslovanja i tržista rada je prirodni razvoj, ali predstavlja velike izazove. Izazovi su tim veći iz razloga što se ove promene dešavaju brzo, pa možemo reći da smo vinovnici revolucije!
Na sve nove izazove sa kojima se oblast radnog zakonodavstva suočava, pokušano je da se odgovori kroz stručne radove. Takodje, i diskusija učesnika je sigurno kvalitetan prilog reformi radnog prava, odnosno radnih odnosa, koja je pred nama.
Ovu reformu je u svom izlaganju najavio i pomoćnik Ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Martinović, koji je izneo planove ove institucije da se u naredne tri godine otvore pitanja izmena verovatno deset zakona, medju kojima je svakako Zakon o radu, ali i propisi koji regulišu agencijsko zapošljavanje, upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, sezonski rad, evidencije u oblasti rada, volontiranje, zabrana zlostavljanja, te Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, Zakon o štrajku i Zakon o socijalno-ekonomskom savetu. Namera je da se donesu novi zakoni poput onog koji reguliše radne prakse. Pitanje koje čeka odgovor je i da li će se i dalje zadržati princip fragmentacije radnog zakonodovastva ili bi bilo kvalitetnije izvršiti njegivu kodifikaciju.
U okviru susreta je organizovan i Okrugli sto: ” Socijalni dijalog u Srbiji – otvorena pitanja”, na kojem su u svojstvu Radnog predsedništva učestvovali i predstavnici socijalnih partnera Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnist” i Unije poslodavaca Srbije.
Predstavnica Unije je istakla da je kvalitetan socijalni dijalog u dobroj veri noseći stub kvalitetnih reformskih zakona, ali i potpora njegovom sprovodjenju. Ističući konstantu da produktivnosti nema bez dostojanstvenog rada, postavila je pitanje koje se postavlja u svim savremenim društvima kada se govori o cilju radnog zakonodavstva: “Da li jaka socijalna država ili jaka ekonomija, i šta je prvo”, i dodala da poslodavci smatraju da jaka ekonomija doprinosi socijalnoj sigurnosti i rastu plata. Država mora suštinski da bude zainteresovana za razvoj drustva, privrede, i u tom smislu istakla uslov svih uslova – donosenje Nacionalne strategije. Što se tiče svih aktera socijalnog dijaloga, kako bi se našla najbolja rešenja u budućnosti – oni moraju biti stručni, apolitični i raditi dobre stvari za ekonomiju i prevazići izazove i svakako slušati jedni druge. Najkvalitetnija rešenja počivaju na radoznalosti da se saznaju interesi druge strane, i zato je pitanje: “pričaj mi” najmoćnije pitanje – istakla je predstavnica Unije.
Nakon ovog dela, održan je i Okrugli sto: “Sudsko rešavanje radnih sporova”, gde su učesnici imali mogućnost da direktno od predstavnika sudstva čuju odgovore i stavove po odredjenim pitanjima koja su predmet tumačenja i nedoumica.
Očekuje nas put modernizacije i u zakonodavnom smislu i u smislu promena svesti, uzimajuci u obzir harmonizaciju sa medjunarodnim i EU standardima, odnosno približavanje Evropskom socijalnom modelu, ali svakako i našu pravnu tradiciju i nacionalni kontekst. A treba imati u vidu i činjenicu da je jak socijalni dijalog teško uspostaviti na tlu koje je imalo prekid istog u doba socijalizma.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji, Matthieu Penot, je istakao da kada pričamo o socijalnom dijalogu i Evropskom socijalnom modelu, to je DNK Evropske unije – koja je nastala na socijalnom dijalogu, i dodao da je Sporazum o EU jednako EU Ustav, u kojem je jedan od 20 ciljeva socijalni dijalog. Podsetio je, takodje, na Evropski stub socijalnih prava i novu Direktivu EU o minimalnoj plati, koja reguliše i kolektivno pregovaranje i bezbednost i zdravlje na radu, a koji dokumenti su izvori prava za zemlje članice EU. Dodao je da se sa ovakvim podsticajnim normama stiče poverenje zaposlenih. Pitanje socijalnog dijaloga su i Zakon o radu i deo Klastera za pristupanje EU koji još nije otvoren, i kada se otvori moramo se dogovoriti o ciljevma u kojima bi socijalni dijalog trebao da bude jedno od merila za zatvaranje klastera što su sve neophodni koraci da Srbija postane deo evropske familije. A kada postane deo EU Srbija će onda moći da iskoristi sve benefite članstva za svoje globalno pozicioniranje i socijalnu pravdu u punom kapacitetu. Dodao je da pomenuta EU Direktiva o minimalnoj plati, obavezuje zemlje članice da donesu akcione planove za unapredjenje kolektivnog pregovaranja, jer situacija sa kolektivnim ugovorima nije ružićasta ni u zemljama EU.
Predstavnik Nemačke ambasade u Srbiji je istakao da za socijalni dijalog ne postoji univerzalni ključ, da to nije nešto što se postigne, već da je to je kontinuirani proces. Ono što je bitno je da treba da se izgradi mreža poverenja, i da ne mora uvek jedna strana da pobedi. Istakao je da je Nemačka zemlja sa istorijom socijalnog dijaloga i da je prilikom formiranja Evropske zajednice, ona zagovarala uvođenje načela socijalnog dijaloga. Dodao je da se ne primećuje kada on funkcioniše, ali da se itekako vidi njegov izostanak. Na kraju svog izlaganja je poželeo Srbiji da nadje svoj sopstveni način.
Socijalni dijalog je jedna od glavnih komponenti društvenog života i uslov za kvalitetno radno zakonodavstvo. I zato je stav svih prisutnih u zaključnim govorima bio da je razvoj radnog zakonodavstva obiman posao i ima širi društveni značaj, a svi smo opredeljeni da damo svoj doprinos.
No comment yet, add your voice below!