Predstavnici Unije poslodavaca Srbije, učestvovali su 22.02.2021. godine na sastanaku socijalnih partnera povodom Programa ekonomskih reformi za period 2021-2023. godine, sa predstavnicima Evropske komisije i Evropske unije.
Vlada Republike Srbije usvojila je 28. januara 2021. godine Program ekonomskih reformi za period 2021-2023. godine (Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije. Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU. Dokument predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.
Prva tačka sastanka bio je rad Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES). Učesnici su se složili da je SES demokratska tekovina i ključni deo evropskog socijalnog modela, i da je uz sva ograničenja, to važna platforma za raspravu i uspostavljanje konsenzusa. Dijalog članova SES-a je na dobrom putu, posebno u poslednje dve godine, da postane institucionalno održiv i funkcionalan. Postojeći okvir formalno zadovoljavajuće funkcioniše gledajući kroz ritam održavanja sednica (8 do 10 sednica godišnje), rada Kolegijuma (jednom mesečno), pa i radnih grupa, koji je gotovo optimalan.
Naredna tema odnosila se na program „Moja prva plata“, to jest na to da li je u pitanju adekvatna mera za rešavanje problema nezaposlenosti mladih i njihov odlazak iz zemlje (brain drain)? Mladi su kao i celokupna javnost, odmah prepoznali da program čini sticanje prvog radnog iskustva kroz učenje, odnosno radne prakse i da bi trebalo da omogući mladima da lakše prebrode taj, uglavnom najteži, korak dolaska do prvog posla. Takođe program „Moja prva plata“ pruža mladima jasno definisan i vremenski ograničen program prakse, uz obavezno mentorstvo i simboličnu novčanu nadoknadu u cilju izbegavanja zloupotreba od strane „praksodavaca“. Istraživanja su pokazala da mladi u Srbiji imaju pozitivne stavove prema praksama, iako čak 68 odsto njih koji su učestvovali u programima praksi nije dobilo nikakvu finansijsku nadoknadu za obavljanje radne prakse, svaki drugi praktikant u barem jednom programu praksi u kojem je bio uključen nije imao mentora, a 40 odsto njih je realizovalo praksu bez ugovora.
Nakon toga, učesnici konferencije polemisali su o novousvojenom Zakonu o socijalnoj karti. Cilj zakona jeste formiranje jedinstvenog registra kako bi nadležnim službama bili dostupni podaci o građanima – šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, kako pojedinačno, tako porodično. Sistem socijalnih karata, kako je najavljivano, trebalo bi da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći, odnosno da unapredi kontrolu socijalnih davanja. Sve ove informacije biće dostupne socijalnim službama, centrima za socijalni rad, Ministarstvu, ali i jedinicima lokalne samouprave koje obavljaju poverene poslove, nadležnim pokrajinskim i republičkim službama za sprovođenje socijalne zaštite. Zakonom je predviđena i stroga zaštita podataka, i to merama autentifikacije i autorizacije ovlašćenog lica koji pristupa podacima.
No comment yet, add your voice below!