Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uputio je Vladi Republike Srbije dve inicijative za izmenu zakona, kojima bi se popravio položaj preduzeća, posebno domaćih pravnih lica u oblasti otkupa sekundarnih sirovina i preduzeća u pograničnom području sa Republikom Rumunijom.
Inicijative su pokrenute na predlog Unije poslodavaca Srbije, na sednici SES-a koja je danas održana u prostorijama Trayal korporacije u Kruševcu. Sednici kojom je predsedavao predsedavajući SES-a Miloš Nenezić, prisustvovali su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Redovna 104. sednica Socijalno-ekonomskog saveta održana je u prostorijama Trayala, korporacije koja upravo obeležava 132 godine rada. Povodom ovog jubileja Trayal će sutra, 28. juna, u Kruševcu otvoriti novi pogon za proizvodnju eksploziva.
Inicijativa za izmenu zakona o porezu na dobit pravnih lica odnosi se na pravna lica koja se bave preradom sekundarnih sirovina i otpada. Prema važećim propisima, domaća preduzeća u ovoj oblasti obavezna su da plaćaju porez po odbitku, zbog čega se sakupljačima sekundarnih sirovina i otpada više isplati da sirovine prodaju stranim firmama. Posledica je da su prodavci stimulisani da izvoze otpad, čime se direktno smanjuje promet domaćih preduzeća, posledično i BDP, odnosno broj radnih mesta u Srbiji. Samo za jednog prerađivača otpada izgubljena vrednost prerade iznosi više od 226 miliona evra za period od 2016. do 2020. godine.
Druga inicijativa SES-a je predlog da se državljanima Republike Rumunije omogući režim ulaska u Republiku Srbiju bez ograničenja. Ograničenjem kretanja rumunskih državljana, koje je uvedeno zbog pandemije virusa Covid-19, naneta je velika šteta privredi pograničnih opština: Velikog Gradišta, Golupca, Kladova. Preduzeća u ovim zajednicama dobrim delom žive od prometa koji ostvare rumunski građani, a samo u opštini Kladovo njihova potrošnja na dnevnom nivou iznosila je oko 50.000 evra.
Socijalno-ekonomski savet je zatražio i da se otvori javna rasprava o Zakonu o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, smatrajući da postoje mnoga otvorena pitanja i nedoumice u vezi sa primenom ovog akta.
No comment yet, add your voice below!