Beograd, 05.05.2015. godine
UPS inistira na jačem socijalnom dijalogu
Unija poslodavaca Srbije organizovala je okrugli sto u Crowne Plazi sa na kom su učesnici identifikovali prepreke i mogućnosti za razvoj socijalnog dijaloga na nacionalnom i lokalnom nivou. Ovaj okrugli sto je deo aktivnosti koje se sprovode u sklopu projekta Unapređenje socijalnog dijaloga u zemljama Zapadnog Balkana. Jači socijalni dijalog je u interesu države Srbije, a i Evropska komisija posebno insistira na ovome prilikom procesa integracije.
Okrugli sto je otvorio predsednik UPS Nebojša Atanacković ističući da je cilj skupa da se analizira šta je do sada postigmuto u okviru socijalnog dijaloga u Srbiji i da se vidi šta može da se učini kako bi se ojačao socijalni dijalog u našoj zemlji kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. On je rekao da je pokrajinski SES primer dobrog načina funkcionisanja socijalnog dijaloga. Napomenuo je da će on, s obzirom da je od aprila počeo njegov mandat predsedavajućeg u Socijalno-ekonomskom savetu RS, sazivati sednice jednom mesečno.
Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ivan Bošnjak istakao je da zakonodavni okvir postoji ali da je neophodno da se ono što je napisano sprovede u delo, da se zakon primenjuje. Ističući da je u okviru socijalnog dijaloga neophodno donositi odluke konsenzusom, rekao je da se Ministarstvo trenutno, između ostalog, bavi profesionalizacijom lokalne administracije, racionalizacijom broja zaposlenih i unapređenjem usluga privredi i građanima.
Aleksandar Titović iz UGS Nezavisnost rekao je da da ima utisak da se kod nas socijalni dijalog improvizuje u cilju politike i propagande i da je saradnja sindikata sa poslodavcima odlična kada se vlast ne meša. On je rekao da vlast shvata socijalni dijalog kao učionicu u kojoj su oni profesori, a da ostala dva partnera imaju mogućnost da podignu ruku i kažu nešto ako žele, da su sastanci neproduktivni.
Sekretar Socijalno-ekonomskog saveta RS, Čedanka Andrić praveći osvrt na rad SES-a od osnivanja 2001 pa sve do danas napomenula je da je 2008. Godine bila osmomesečna blokada rada SES-a, da je 2009. Godina bila najproduktivnija, sa 9 održanih sednica, ali da je već naredne 2010. Godine usledio strahovit pad u funkcionisanju ovog tela jer ni jedan zakon nije bio dostavljen na mišljenje, da su 2013. Godine održane samo dve sednice, a da je 2014.povećan broj sednica, stim što zakoni nisu dostavljani na mišljenje. Čedanka Andrić je istakla da nije cilj da SES bude debatni klub bez rezultata. Ona je istakla da nije dovoljno
samo održati sednice već je neophodno da njihov efekat bude daleko veći. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, borača i socijalna pitanja treba ove godine SES-u da dostavi na mišljenje 9 zakona te će se na kraju godine lako izmeriti efektivnost rada republičkog SES-a. Čedanka je rekla da republički SES nema nadležnost nad lokalnim SES-om u smislu ni kakok će se organizovati ni na koji način će da rade, da se oni osnivaju sporazumom, da na njnima treba da bude kako će funkcionisati i da ne vidi potrebu da se oni uvode u registraciju na republičkom nivou i da oni trebaju da se bave temama koje mogu da reše. Ona je istakla da je
cilj da se napravi 30 operativnih socijalno-ekonomskih saveta jer nije cilj da se osnuju i da se na tome stane. Čedanka je istakla loklani SES u Staroj Pazovi kao dobar primer funkcionisanja .
Pokrajinski sekretar za privredu, Miroslav Vasin rekao je da pokrajinski SES dobro funkcioniše te da je postignut najveći domet, a to je da ne može da se usvoji budžet pre saglasnosti SES-a, u tom smislu, bilo je korekcija budžeta nakon verifikacije SES-a. On je napomenuo da bi republički SES morao da ima većeg uticaja na Vladu RS. Đorđe Staničić iz Stalne konferencije gradova i opština rekao je da je neophodno da postoji
budžet takve institucije na lokalu da bi on mogao da funkcioniše. On je istakao da su saveti postojali i dobro radili dok su bili finansirani.
Valeria Kubalova je dala primer kako funkcioniše socijalni dijalog u Slovačkoj i istakla kako je cilj Slovačke bio da uđe u EU, ali da to nije bilo moguće ostvariti bez funkcionisanja socijalnog dijaloga, prilikom donošenja lokalnih i nacionalnih strateških planova EU je uvek pitala da li imaju saglasnost socijalnih partnera na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Lazić je rekao da socijalni dijalog nema alternativu i da je pripremiti nešto bez onih na koje se to odnosi nema nikakvog smisla. On je rekao da oni na koje se odluke odnose moraju biti uključeni u donošenje tih odluka.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković je napomenuo još da je apsurd da opštine u okviru Grada Beograda nemaju mogućnost da organizuju svoje socijalnoekonomske savete, jer jedno je gradsko jezgro, a potpuno drugo su opštine Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac itd.
[mk_gallery images=”7711,7712,7713,7714″ style=”grid” column=”5″ image_size=”full” height=”393″ hover_scenarios=”fadebox” item_spacing=”8″ margin_bottom=”20″ frame_style=”simple” disable_title=”false” image_quality=”1″ pagination=”false” count=”10″ pagination_style=”1″ order=”ASC” orderby=”date” item_id=”1453123635-569ce833a2bae”]
No comment yet, add your voice below!