“Nema rasta bez podrške privredi” – autorski tekst direktora UPS u NIN-u

O aktuelnoj situaciji u srpskoj privredi, štetama koje trpe preduzeća zbog pandemije COVID-19, merama Vlade RS, predlozima Unije poslodavaca Srbije i mogućim načinima oporavka, u autorskom tekstu za nedeljnik NIN od 9. jula 2020. piše Srđan Drobnjaković, direktor UPS:

Kriza izazvana pandemijom Covid-19 ozbiljno ugrožava srpsku privredu, ali to nije jedini izazov pred kojim se mi nalazimo. I pre ove krize postojale su sistemske greške koje su otežavale poslovanje. Kada danas pitaju Uniju poslodavaca može li se šta učiniti za preduzeća u Srbiji mi odgovaramo: naravno da može, i mora, i ne samo po pitanju saniranja posledica pandemije, već i po pitanju sistemskog i dugoročnog popravljanja poslovnog ambijenta, što odavno tražimo.

Moramo biti pošteni i reći da Unija poslodavaca je bila vrlo aktivna u predlaganju mera za podršku privredi tokom aktuelne pandemije. Unija je predložila čitav niz mera i najveći deo njih je usvojen i primenjen. Najznačajnije za firme u Srbiji je rasterećenje poreza i doprinosa na zarade. Odobrena su direktna davanja u iznosu tri minimalne zarade po zaposlenom, omogućen je pristup povoljnijim kreditima preko Fonda za razvoj i poslovnih banaka.

Međutim, poslodavci u Srbiji uočili su i slabosti u reagovanju nadležnih institucija na ekonomski aspekt pandemije. Sprovedene mere je trebalo sprovesti ranije, jer su do njihove realizacije mnoga preduzeća pretrpela ozbiljan finansijski udar. Zvanični izvori informacija nisu bili usaglašeni i nisu uvek delovali pravovremeno. Preduzeća u javnom sektoru nisu izmirila sve svoje obaveze ka privatnom sektoru i pojedina preduzeća nisu mogla da naplate fakture koje su izdate javnom sektoru.

Kada smo u aprilu sumirali utiske preduzeća o uticaju krize na njihovo poslovanje, dobili smo odgovor da je samo 6% firmi pretrpelo slabiji finansijski udar, a čak 94% ili veliki (54%) ili srednji uticaj (40%). Određeni broj zaposlenih otpustilo je 9% preduzeća, dok 8% to namerava da učini u sledećem kvartalu (Istraživanje UPS).

Nije samo Covid-19 to što koči unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji.

Za nepunih godinu dana Unija poslodavca podnela je 17 inicijativa koje su konsenzusom usvojene na Socijalno-ekonomskom savetu. Nažalost, do ovog trenutka, primenjene su samo dve. Postavlja se pitanje: zašto, ako je pet resornih ministara, koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta, bilo saglasno sa predloženim merama.

Održivi razvoj naše ekonomije koči i nizak nivo investicija i to posebno važi za domaće investicije.

Našim preduzećima teško je da budu konkurentna, jer strani investitori trku na 100 metara počinju sa 30 metara prednosti u odnosu na nas. Pritom, ne sporeći potrebu da tržište bude otvoreno, moramo da podsetimo da domaći investitor ostaje ovde sa kompletnim kapitalom i obavezama koje plaća državi. Strani ulagač može po isteku ugovora da povuče i demontira fabriku bez ikakvih obaveza, kao i da otpusti radnike, a to smo, nažalost, upravo imali priliku da vidimo u ovoj aktuelnoj krizi.

Šta u jednoj ovako složenoj situaciji predlaže privreda Srbije, a koju u najvećem procentu predstavlja Unija poslodavaca Srbije?

Na osnovu direktnog uvida koji imamo u svakodnevnom kontaktu sa srpskim preduzećima, smatramo da se, ako hoćemo oporavak i ubrzanje privrede moraju sprovesti i kratkoročne mere, kao reakcija na trenutni zastoj izazvan pandemijom, i dugoročne mere, kao strateško i suštinsko popravljanje poslovnog ambijenta.

Šta se, po mišljenju privrednika, može urgentno preduzeti?

Naprimer, može se doneti uredba kojom se ukida naplata zakupa ugostiteljskim objektima i drugim privrednim subjektima; ukinuti akontacije poreza na dobit, jer dobiti i nema; odložiti naplatu poreza na imovinu koja treba da počne od 1. januara 2021; celokupnoj proizvodnji obračunvati trošak gasa po nabavnoj ceni počev od 15. marta sa naplatom od 1. januara 2021; omogućiti dodatne kredite za likvidnost sa dužim grejs periodom i dužim rokom otplate; naplatiti PDV po naplaćenoj, a ne po izdatoj fakturi; ukloniti uska grla za poslovanje, kao što je prevoz zaposlenih i nabavka neophodnih sirovina i repromaterijala. Kao drastičnija mera moguć je otpis poreza i doprinosa na zarade.

Sve ove mere bi značajno rasteretile poslovanje preduzeća, jer je očito da je kriza duboka i slojevita. Ona postoji i na strani proizvodnje, i na strani tražnje, i to nije nešto što inače nedovoljno snažna privreda Srbije može sama da iznese.

Naravno, nužne su i dugoročne mere za sistemsko popravljanje poslovnog ambijenta. Unija poslodavaca veruje da će Vlada u ovoj godini implementirati inicijative koje je UPS predložio i koje su već usvojene na Socijalno-ekonomskom savetu.

Krajnji je čas i da domaći preduzetnik bude prepoznat kao onaj koji je perspektiva naše privrede. Kroz subvencije, pre svega u poljoprivredi, on će postati konkurentan stranim proizvođačima, čiji su uslovi za poslovanje trenutno neuporedivo bolji.

Poresko rasterećenje donelo bi višestruku korist. Zaposlene naravno najviše zanima koji deo tog rasterećenja bi otišao na povećanje zarada i to nije sporno. Ali nužno je da se iz ovog rasterećenja stvori fond koji bi bio usmeren u investicije, jer su one jedna od najslabijih tačaka srpske privrede. Dugoročno gledano, samo investicije donose održivi rast u dužem periodu, odnosno rast proizvodnje, posledično i rast plata, kao i otvaranje novih radnih mesta. Imamo veliko poštovanje za postignutu finansijsku stabilnost, ali samo realni rast donosi napredak našem društvu.

Potrebno je eliminisati i čitav niz prepreka koje i dalje ometaju efikasno poslovanje i planiranje. Visina taksi koje su regulisane zakonom moraju biti ekvivalentne ceni pružene usluge. Za pojedine vrste usluge postoji više taksi i to je zaista nedopustivo i nelogično. Za pojedine takse odnosno parafiskalne namete ne dobija se nikakva protivusluga i takve dažbine treba eliminisati. Lokalne samouprave same formiraju raznorazne takse, a to bi trebalo da bude rešeno zakonskim aktom.

Kad podvučemo crtu, jasno je da novi propisi moraju biti transparentna i trajna kategorija, jer je to jedini način da privrednik planira svoj biznis. Predvivost je posebno bitna za mlade biznise, za početnike i startupe, a poznato je da je naša zemlja upravo poznata po ovoj vrsti kreativnosti i sigurno da je treba podržati.

Šta nas čeka u narednom periodu?

Već u avgustu počeće pregovori o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu. Sindikati su tražili povećanje sa 30.022 dinara, na preko 40.000. Kao ljudi svi sigurno imamo razumevanje za taj zahtev, ali kao privrednici moramo da kažemo da je veliko pitanje koliko preduzeća bi tu cenu moglo da isplati.

Takođe je pitanje da li nam na jesen preti novi i snažniji talas otpuštanja, jer su čak i one rezerve koje su postojale u preduzećima u međuvremenu potrošene. Zato je potrebno da na vreme razmišljamo o merama koje će privredi pomoći najpre da opstane u ovoj krizi, a zatim i da krene u rast. Jer ne smemo zaboraviti, rast BDP-a o kome često pričamo i koji priželjkujemo je samo rast privrede. A uslovi u kojima ona radi uopšte nisu laki i privreda kakva je danas ne može ih savladati bez podrške.

Zato smo uvereni da su u ovom trenutku potrebne i kratkoročne i dugoročne mere.

Ne spadam u one koji misle da je kriza naša šansa, mnogo bismo više voleli da nam se nije ni dogodila. Ali kriza jeste trenutak u kome možemo da pogledamo istini u oči, da učinimo sve da minimizujemo njene efekte, ali i da istovremeno rešavamo probleme za koje do sada nismo imali dovoljno vremena, ili dovoljno sluha.

Nije više pitanje da li će biti još ovakvih globalnih izazova, zdravstvenih, ekonomskih, političkih. Njih će sigurno biti, jedino je pitanje koliko ćemo mi kao privreda biti otporeni i spremni da im se suprotstavimo. Veća otpornost i snaga srpske privrede, to je cilj kojem kao Unija poslodavaca težimo.

* Unija poslodavaca Srbije sprovela je anketu među 400 poslodavaca u Srbiji o uticaju krize izazvane pandemijom Covid-19 na njihovo poslovanje.