Kako će otvaranje nemačkog tržišta rada i izmene zakona, uticati na srpske poslodavce?

Prema podacima Instituta za istraživanje tržišta rada u 2018. godini , (Institut fur Arbeitsmarkt und Berufsforschung), Nemačkoj  ekonomiji nedostaje 1,24  miliona kvalifikovanih radnika posebno u Sektoru malih i srednjih privrednih društava. Jedna od njihovih studija je pokazala  da čak 2/3 srednjih preduzeća u Nemačkoj planira povećanje broja zaposlenih u narednim godinama  od čega  65% poslodavaca već sada računa da će imati problem da na određenim pozicijama zaposli stručni kadrar.

Uvažavajući iskazane potrebe za stručnim kadrovima od vodećih privrednih udruženja u Nemačkoj,  Vlada se odlučila na usvajanje Strategije koja za cilj ima poboljšanje kvalifikacione strukture radnika i povećanje broja  stručnjaka. Usvojena Strategija se fokusira na tri ključna stuba i to kroz:

-aktivnosti na poboljšanju uslova rada kroz poboljšanje obrazovanja i mogućnost dodatnog stručnog usavršavanja, kroz obezbeđivanje kvalitetnih  uslova rada kao i mogućnosti boljeg usklađivanja porodičnih i poslovnih obaveza;

– rad na promociji  nemačkog  tržišta kao  atraktivnog  za zapošljavanje stručnih kadrova iz EU, kroz  podsticanje učenja nemačkog jezika u školama u EU, bržu proceduru  priznavanja diploma i podsticanje da se mladi dodatno obučavaju u Nemačkoj;

– usvajanje zakona kojim bi se definisali uslovi boravka i rada  stručnjaka koji  žive van teritorije EU, bržih procedura za dobijanje viza , promociju nemačke privrede i podsticaj za učenje nemačkog jezika u školama.

Novi zakon koji će regulisati boravak i rad  kvalifikovanih radnika koji žive van teritorije EU  stupa na snagu  od 1. marta 2020. godine

Ovaj zakon neće imati nikakav uticaj na uslove za visokokvalifikovane radnike. Oni mogu da dođu u Nemačku na 6 meseci i da traže posao ako imaju potvrđenu diplomu i sredstva za izdržavanje. Sa druge strane ovim zakonom se omogućava brže i lakše dobijanje viza za stručne radnike kao i skraćivanje i ubrzavanje procedura za za priznavanje kvalifikacija i što je važno za nemačke poslodavce se ukida „ ispit prednosti „ tj. poslodavci više neće biti u obavezi da dokazuju da nisu mogli pronaći radnike na domaćoj teritoriji  i teritoriji EU, već mogu direktno zapošljavati potrebne stručnjake. Uvodi se i obavezan sertifikat o znanju nemačkog jezika i to minimum B1 a za neke poslove i B2.

Za lica koja nemaju kvalifikaciju, nema mogućnosti  da dobiju pristup  da rade u Nemačkoj osim za stručnjake iz oblasti IT ukoliko imaju 5 godina radnog iskustva. Uvedena su i posebna pravila  za starije radnike od 45 godina. Oni će dobiti radnu dozvolu samo ako im ugovor garantuje zaradu  od najmanje 3.700 eura bruto kako u starosti ne bi pali na teret države zbog premalih penzija

Iako se tržište rada Nemačke otvara za sva zanimanja pretpostavka je da će i dalje akcenat biti na deficitarnim zanimanjima i to u oblasti zdravstva, posebno nege starih lica, oblasti elektrotehnike, mašinstva, raznih vrsta instalacija, građevine  i IT sektor.

Kako će otvaranje nemačkog tržišta rada i izmene zakona, uticati na srpske poslodavce?

Srbija se suočava  sa deficitom radne snage. Ovaj problem je izražen u gotovo svim sektorima  privrede. Sektoru MSP je još teže da dođu do stručnog kadra jer im na putu stoje veliki sistemi i strani investitori  a upravo se od ovog  sektora očekuje da u najvećoj meri doprinese ekonomskom razvoju Srbije kroz uvođenje  novih tehnologija i inovativnih pristupa. Da bi srpski privrednici bili konkurentni, nedostaju im veliki projekti  i tržišta na kojima  mogu obezbediti  veći obim posla,   prihod i mogućnost da otvaraju nova radna mesta. To je jedini način da mogu da ponude atraktivne uslove rada kao što se nude u zemljama EU.  Takođe, možemo se ugledati na Nemačku i njihov strateški okvir, ali i na visinu poreza i doprinosa na zarade što u velikoj meri utiče na ukupne troškove poslovanja, konkurentnost preduzeća i novo zapošljavanje.

Mladima ne možemo zabraniti da se obrazuju, rade i stiču kako radna tako i životna iskustva u inostranstvu. Ono što možemo svi zajedno jeste da radimo na izgradnji naše zemlje sa ciljem da se približimo standardima EU ali i sistemu funkcionisanja vitalnih institucija i službi  koje pored većih zarada nude i stabilan politički i ekonomski ambijent, uređen sistem bez korupcije u kom se vodi računa o potrebama svakog pojedinca.

 

Recommended Posts

No comment yet, add your voice below!


Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *