Ovogodišnji Forum visokog nivoa je 11-14 oktobra okupio govornike sa svih kontinenata u diskusije o aktuelnostima u socijalnom dijalogu, u post pandemijskim okolnostima u kojima se nalazi svet rada. Pokazalo se da je upravo socijalni dijalog, u traženju odgovora na krizu, bio koristan alat za pronalaženje i uvođenje drugačijih rešenja, na primer kraćeg radnog vremena ili novih politika obrazovanja. Od njega se puno očekuje i u primeni planova oporavka ekonomije, a isto tako je, gledano na duže staze, koristan alat za postizanje Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
Izazovi koji su došli sa uvođenjem digitalizacije i veštačke inteligencije na radno mesto su postali još veći tokom pandemije. Tržišta rada se suočavaju sa dvostrukim izazovom – naporom da se broj radnih mesta vrati na nivo pre pandemije i istovremenim obezbeđivanjem prelaska radnika u nove tipove uloga i sektora nastalih zbog strukturnih promena. Fleksibilnost koju su morali da pokažu i poslodavci i zaposleni neće nestati. Naprotiv, dijalog o razvoju i sve češćem uvođenju novih oblika rada kao što su gig radnici, rad na daljinu i drugim atipičnim oblicima rada će morati da se odvija sistematično.
Posebno je važan socijalni dijalog u sagledavanju i regulisanju upotrebe veštačke inteligencije. U ovom trenutku ona se već koristi, na primer u sektoru saobraćaja, kroz sistem nadzora u smislu lociranja vozila (GPS), praćenja protoka vremena neophodnoh za obavljanje zadatka i sl. Međutim, postoje programi koji prate ton glasa sagovornika ili izraz lica i korisniku mogu da sugerišu da li je sagovornik iskren (na primer tokom intervjua za posao), ili je pod stresom, ili da prepoznaju neku drugu emociju. Ovakvi programi su veoma opasni jer mogu biti izvor diskriminacije, na primer osoba sa invaliditetom. Takođe postoje programi koji omogućavaju nadzor nad zaposlenima na daljinu, a koji mogu da tajno prate koje sajtove zaposleni posećuje, ili da prave nasumične fotografije sadržaja ekrana. Sve ove novine i teme pokreću brojna pitanja o etičnosti i zakonitosti na koje socijalni partneri treba da iznađu odgovore kroz socijalni dijalog.
Tokom Foruma su prezentovana i brojna praktična iskustva kojom su podvučeni važnost socijalnog dijaloga. Tako je predstavnik SCANIA-e naglasio da nijedno radno mesto u tom preduzeću nije ugašeno od izbijanja pandemije. Uspeh je postignut zahvaljujući ranom uključivanju zaposlenih u pronalaženje rešenja. Proces konsultacija i dijaloga nije usporio procese već ih je, naprotiv, ubrzao. Pri tome, do najboljih rešenja se došlo upravo kroz dijalog sa zaposlenima.
Globalni dogovor je inicijativa koju je pokrenuo Premijer Švedske, a u njen razvoj su se potom uključile Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) i Međunarodna organizacija rada (MOR). Ona uključuje više stejkholdera radi jačanja socijalnog dijaloga između vlada, organizacija poslodavaca, sindikata, civilnog društva i drugih organizacija o ekonomskim pitanjima i pitanjima politika. Zvanično je lansirana 2016. godine i do danas mu se pridužio veći broj organizacija i zemalja.
No comment yet, add your voice below!