Međunarodna konferencija „Obezbeđivanje održive budućnosti za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u Jugoistočnoj Evropi“, održana je u Bukureštu, 28. i 29. marta.
Konferenciju su uz podršku Evropske komisije organizovale : Organizacija poslodavaca iz oblasti tekstila na nivou EU – EURATEX, Organizacija poslodavaca iz oblasti proizvodnje odeće na nivou EU – CEC, Organizacija poslodavaca iz oblasti kože na na nivou EU – COTANCE, i Organizacija sindikata na nivou EU – IndustriALL.
Na Konferenciji su učestvovali predstavnici socijalnih partera, privrednih komora i nacionalnih udruženja u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće iz Bugarske, Danaske, Hrvatske, Italije, Mađarske, Nemačke, Poljske, Rumunije, Severne Makedonije, Srbije, Španije i Švedske.
Delegaciju Srbije su činili predstavnici Unije poslodavaca Srbije, Privredne komore Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Industrijskog sindikata Srbije.
U prvom delu Konferencije, od strane Direktora EURATEX-a Dirka Vantyghema, predstavljena je Strategija EU za održivi tekstil, koja daje nove mogućnosti, ali prepoznaje i izazove za industrije tekstila, odeće, kože i obuće (u Jugoistočnoj Evropi). Prema Strategiji EU do 2030. privreda će morati da uloži resurse u primenu novih tehnologija s naglaskom na automatizaciju, inovativni tekstil, rešavanje problema mikroplastike i recikliranja dajući tako doprinos digitalnoj i zelenoj transformaciji. Istovremeno postoje dodatne prilike za rast kroz približavanje poslova u obližne zemlje (zemlje našeg regiona), jer robne marke iz EU preispituju sigurnost svojih lanaca dobavljača.
Kako bi se povećala produktivnost i profitabilnost ovih grana industrije, potrebna su sredstva iz fondova EU, ali i iz državnih budžeta, jer će tranzicija na nove modele poslovanja predstavljati veliki finansijski, ali i organizacioni izazov za kompanije.
„Dok sledimo našu Nacionalnu razvojnu strategiju do 2030. treba voditi računa o tome da je hrvatska industrija raznovrsna, s različitim sektorima koji se suočavaju s različitim razvojnim izazovima. Za transformaciju je potrebno zajedničko delovanje svih“, poručila je predstavnica Hrvatske gospodarske komore.
U panelu posvećenom privlačenju i obezbeđenju kvalifikovane radne snage – uloga obrazovanja i obuka, razgovaralo se o modelima saradnje između obrazovnih institucija, predstavnika vlasti, socijalnih partnera i kompanija. Predstavnica Privredne komore Srbije, kao jedna od panelista, prisutne je upoznala sa strukturom domaće privrede, tradicijom u oblasti proizvodnje tekstila u našoj zemlji, potencijalima i šansama, vizijama privrednika, dualnim modelu obrazovanja i obukama, ali i ključnim problemima – nedostaku likvidnosti i nedostatku radne snage. Primerima dobre prakse, istakla je opredeljenost domaće privrede da sarađuje sa obrazovnim ustanovama, kako kroz kreiranje novih, tako i kroz osavremenjavanje postojećih obrazovnih profila, ali i kroz direktno uključivanje u proces učenja i obuka na radnom mestu.
Da je socijalni dijalog garantija industrijskog mira, produktivnosti i dostojanstvenog rada, učesnici su se složili u narednom panelu, u kojem je bilo reči o merama za jačanje socijalnih partnera i njihovu podršku u pronalaženju rešenja koja su dobra za sve strane. Ovaj panel je vodio Generalni sekretar IndustriALL Luc Triangle, a u istom je učestvovala predstavnica Unije poslodavaca Srbije.
Kroz diskusiju je pokušano da se dođe do odgovora na pitanje: Kako obezbediti uspešnu i pravednu tranziciju za kompanije i radnike iz Jugoistočne Evrope i iskoristi sav potencijal automatizacije?
Naša predstavnica je istakla da su pred socijalnim partnerima i vladama veliki izazovi, ali da su ovi izazovi ujedno i prilike. Podsetila je da su Prva, a zatim i Druga industrijska revolucija doprinele snažnom tehnološkom i ekonomskom progresu, naročito napretku tekstilne industrije, i imale impakt na standard života generalne populacije koji je počeo konzistentno da raste po prvi put u istoriji. Na takvoj prekretnici se nalazimo i danas, dok živimo Četvrtu (IT) industrijsku revoluciju, koja neverovatno utiče na tempo ekonomskih, ali i društvenih promena, i sigurno će doneti značajne novine i biti prekretnica i za tekstilnu industriju. Ove promene, koje podrazumevaju zelenu tranziciju i digitalizaciju, biće pravedne i uspeće samo ako imamo kvalifikovanu radnu snagu koja je potrebna.
Istakla je da obrazovanje može doprineti pravednoj tranziciji i usavršavanju. Dodala je da je potrebno smanjiti i regulatorno opterećenje, te podsetila na visoku cenu energenata, nepovoljnu poresku politiku, demografske promene, otežan pristup sirovinama, otežan pristup novcu i pokrenula diskusiju o uslovima neophodnim kako bi pojedinci i preduzeća mogli da steknu veštine koje su im potrebne za zelenu tranziciju. Zaključeno je, da sve ove promene moraju biti dogovorene kroz socijalni dijalog u dobroj veri.
U okviru panela Obezbeđenje održivih lanaca snabdevanja – uloga domaćih i stranih brendova, klastera kao podrška malih i srednjih preduzeća i politika vlade, bilo je reči o načinima kako brendovi mogu podržati svoje lance snabdevanja u suočavanju sa izazovima socijalne, ekološke i ekonomske održivosti.
Završna sesija – U pravcu uspešnih i održivih industrija tekstila, odeće, kože i obuće u Jugoistočnoj Evropi, bila je posvećena diskusiji o principima na kojima će počivati održiva budućnost industrije tekstila, odeće, kože i obuće. Ovi principi su pretočeni u Deklaraciju iz Bukurešta koju su potpisali predstavnici delegacije Srbije i nacionalna udruženja industrije, poslodavci i sindikati iz Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije i Rumunije.
No comment yet, add your voice below!