BILATERALNA SARADNJA

SRBIJA – NEMAČKA I SRBIJA – SLOVENIJA U VEZI SA RADOM I POSLOVANJEM

Evropska unija se temelji na jedinstvenom tržištu, čiji su bitni deo četiri slobode: sloboda kretanja roba, sloboda pružanja usluga, sloboda kretanja radnika i sloboda kretanja kapitala.

S obzirom na činjenicu da Republika Srbija još uvek nije članica EU, sa namerom da domaćim državljanima i privredi omogući uključivanje u savremene tokove i olakšan pristup novim tržištima, razmenu tehnologija, znanja i iskustava, naša država je zaključila više različitih bilateralnih sporazuma sa zemljama koje su atraktivne za domaći biznis i građane.

Ovi sporazumi i njihova realizacija, migracije i nedostatak radne snage, kao i strateški i zakonodavni okvir, bili su predmet razmatranja na današnjoj konferenciji, organizovanoj od strane Saveza samostalnih sindikata Srbije.

S obzirom na to da je namera organizatora bila analiza stanja po potpisanim bilateralnim sporazumima sa Saveznom Republikom Nemačkom i Slovenijom, pored predstavnika sindikata, Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, učesnici na Konferenciji su bili i predstavnici Ambasade Republike Nemačke i Službe za zapošljavanje Slovenije.

Tako se, između ostalog analizirao bilateralni Sporazum o detašmanu zaključen sa SR Nemačkom i njegova realizacija. Ovaj sporazum omogućava poseban vid poslovne saradnje između domaćeg preduzeća iz građevinskog sektora, čiji se zaposleni upućuju na rad, na osnovu ugovora sa nemačkim preduzećem o izvođenju radova. Zahtev za dodelu detašmana, odnosno učešće u raspodeli kontingenata (određene kvote zaposlenih), privredno društvo sa sedištem u RS, kojem je pretežna delatnost u oblasti građevinarstva, i ima registrovano predstavništvo u Nemačkoj, kao i sklopljen ugovor sa partnerom za izvođenje radova na njenoj teritoriji, podnosi Privrednoj komori Srbije. Analizirajući trenutno stanje, izneti su podaci da godišnje tek negde oko 80 – 100 domaćih kompanija godišnje podnosi ovakve zahteve. Učesnici su zaključili da je razlog verovatno zastoj privrednih aktivnosti u Nemačkoj usled višestrukih kriza, kao i rast domaće građevinske industrije, koji donosi i povećanju tražnju za radnom snagom, kao i rast zarada u Srbiji.

U smislu Sporazuma o detašmanu, govorilo se i o načelima na kojima počiva Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kao i o sporazumima o socijalnom osiguranju.

U odnosu na Sloveniju, Srbija sa istom ima potpisan poseban sporazum koji se odnosi na zapošljavanje naših državaljana pod jednakim uslovima. Tako, ovaj sporazum garantuje osnovna prava naših građana iz rada i po osnovu rada, kao što su dostojanstveni uslovi rada, uljučujući i platu, bezbednost i zdravlje na radu, slobodu udruživanja, pravo na obrazovanje i profesionalno osposobljavanje, prestanak ugovora o radu.

Zaključeno je, da je u ovim procesima upućivanja zaposlenih, odnosno radne migracije, najbitnije pravovremeno i potpuno informisanje zaposlenih, kao i obezbeđivanje zdravih uslova rada.

U odnosu na veliki nedostatak radne snage, rečeno je, da se migracije ne mogu sprečiti, ali da se mogu kontrolisati kvalitetnim politikama donetim od strane svih zainteresovanih strana.

Predstvanik Unije je u vezi sa ovom temom istakla da u svim sektorima nedostaje (kvalitetna) radna snaga, i ukazala na raskorak između kurikuluma i tržišta rada, iz kog razloga domaća privreda zahteva brzu reformu sistema obrazovanja i kreiranje veština koje su atraktivne za investitore i koje će biznise učiniti konkurentnijima. Dodala je da ekonomija raste kroz razvoj ljudskog kapitala. Na kraju je podsetila na inicijativu Unije za izradu Nacionalne strategije RS, koja bi bila usmerenje za sve ekonomske i društvene aktivnosti, pa i za upravljanje migracijama.

Predstavnici Nemačke i Slovenije su istakli da je u njihovim državama stanovništvo sve starije, te da je izuzetno veliki nedostak radne snage, koji oni pokušavaju da reše relaksacijom uslova za boravak i rad stranaca. Ali, takođe su dodali, da svi ovi procesi moraju biti pažljivo analizirani, planirani i balansirani, jer zemlje Evropske unije, ne mogu rešiti svoje probleme ako privuku svo radno sposobno stanovništvo sa Zapadnog Balkana, i ostave ga tako van svih savremenih tokova. Zato što samo jak Zapadni Balkan može doprineti održivom rastu i razvoju Evropske zajednice.