Biti mlad u Danskoj
Kraljevina Danska ima 5,724.456 stanovnika čija je prosečna starost za mušku populaciju 40 godina, a za
žensku 41,8 godina. 30% stanovnika živi u Kopenhagenu i njegovoj najbližoj okolini. 39% stanovnika,
odnosno 1 milion stanovnika živi samo. U Danskoj trenutno živi 543.000 migranata ili izbeglih lica.
Ukupna zaposlenost je na nivou od 78,3% od čega je 81,6 zaposlenih muškaraca i 75,1 žena. Nezaposlenost
mladih do 25 godina starosti je 8,8%. Prosečna godišnja zarada u Danskoj je 294,000 DKK ili 40.000 EUR
što prevedeno na mesečni nivo iznosi 3.330 EUR ali zato porez svi plaćaju i spremno odvajaju tih 15% jer
to im omogućava besplatno obrazovanje i besplatnu zdravstvenu negu, ali i savremenu infrastrukturu i dalje
podizanje standarda.
U Danskoj studenti tokom obrazovanja primaju “platu” u iznosu od 600 EUR, ukoliko žive sa roditeljima
i 900 EUR, ukoliko žive sami.
Posao u Danskoj je relatino lako naći, posebno ako posedujete stručna znanja iz oblasti IT, robotike,
zdravstva, zanatstva….a i ako ih ne posedujete, možete ih besplatno steći u najsavremenije opremljenim
školama i radionicama. Ovo obrazovanje podrazumeva i da ćete veliki deo vremena provesti u
kompanijama kod poslodavca na obuci i to će vam naravno biti plaćeno i to 70%-80% prosečne zarade.
Stručno obrazovanje je obrazovanje koje naglašava praktična iskustva, a već
ina obuka se odvija u kompaniji
kod poslodavca. Učenici mogu odmah da se upišu u programe nakon osnovne i niže srednje škole. Stručno
obrazovanje može pružiti direktan pristup zapošljavanju ili biti korak na putu ka visokom obrazovanju.
Prvi deo programa je osnovni kurs koji se završava ispitom, a zatim prati glavni kurs koji se održava jednim
delom u školi dok drugi deo podrazumeva praktičnu obuku. Teorijski deo programa se odvija na stručnom
koledžu, što može biti komercijalni koledž, tehnički koledž, Centar za profesionalnu obuku odraslih,
poljoprivredni fakultet ili osnovni zdravstveni fakultet.
U Danskoj se nudi 106 programa stručnog obrazovanja i obuka, specijaliziranih za područja kao što su auto
i avio industrija, građevinarstvo, mašinska industrija, drvna industrija, lepota i zdravlje, produkcija i mediji,
proizvodnja i razvoj, upravljanje i IT, zdravstvena briga i pedagogija, transport i logistika.
Mere i programi koji su usmereni na nezaposlene mlade u Danskoj pre svega podrazumevaju ranu aktivaciju
i jači fokus na motivisanju onih bez stručnog obrazovanja da se dodatno obučavaju. Izuzetno nizak nivo
nezaposlenosti mladih i NEET-a, rezultat je politika aktivnih mera zapošljavanja koja je u Danskoj
razvijena tokom proteklih decenija i zasnovana na ranim intervencijama i široko rasprostranjenom
upotrebom obavezne aktivacije mladih. Za nekvalifikovane mlade nezaposlene osobe , focus se stavlja na
dalje poboljšanje njihovih formalnih veština kroz stručno osposobljavanje. Aktivne mere podrazumevaju
u početku obavezu aktivnog traženja posla i redovnog intervjua sa lokalnom Agencijom za zapošljavanje,
a ukoliko nemaju stručno obrazovanje naglasak je na usmeravanju prema redovnom strukovnom
obrazovanju. Ukoliko mladi ni nakon 6 meseci nisu doneli odluku da se obrazuju, naknada za nezaposlene
im se smanjuje za 50% sa ciljem da im se da jači podsticaj da nastave obrazovanje. Tokom obrazovanja,
mladima je obezbeđena zarada.
Mladi koji su mlađi od 25 godina a koji nisu do kraja završili srednje obrazovanje, testiraju se u pogledu
njihovih veština, čitanja, pisanja i matematike. Ako se pokaže da u navedenim oblastima ima nedostataka,
mladi nezaposleni se mora uključiti u jedan od programa obuke.
Danska nema Zakon o radu i Danska nema zakonom regulisanu minimalnu zaradu. Danski model tržišta
rada se u velikoj meri razlikuje od uobičajenih u EU. Nastao je davne 1899. godine nakon
sedmomesečnog velikog spora nakon čega su poslodavci i sindikati sklopili mir i potpisali septembarski
sporazum. On je baziran na autonomiji socijalnih partnera gde su glavni nosioci poslodavci i sindikati. U
drugim zemljama Vlada je ta koja je glavni igrač na tržištu rada. U Danskoj to nije slučaj.
