Pregovaračke aktivnosti Unije u SES

Unija poslodavaca Srbije, kao aktivni član i potpisnik Sporazuma o osnivanju Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, i putem ovog tela se zalaže za stvaranje boljih uslova za poslovanje u Srbiji. Ovo su neke od inicijativa koje je u proteklih godinu dana podnela Socijalno ekonomskom savetu.

• Inicijativa za donošenje Nacionalne strategije Republike Srbije koja bi definisala dugoročni održivi ekonomski, socijalni, institucionalni razvoj naše zemlje, uz očuvanje zdrave životne sredine. Cilj strategije bi bio da podstakne privredni rast (uz prethodno jasno opredeljenje ključnih grana na kojima će počivati domaća privreda) i istovremeno doprinese ravnoteži tri stuba održivog razvoja: održivog razvoja ekonomije, privrede i tehnologije, održivog razvoja društva na bazi socijalne ravnoteže i zaštitu životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima.

• Predlog za unapređenje teksta Nacrta zakona o štrajku
  • Da se u Zakonu reguliše pravo poslodavaca na odbrambeni lokaut (koje podrazumeva veća ograničenja nego pravo na štrajk);
  • Da se u prvim odredbama štrajk definiše na sledeći način: Štrajk, u smislu zakona, jeste krajnja mera nezadovoljstva i podrazumeva prekid rada koji organizuje reprezentativni sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa;
  • Da se u Zakonu naročito istakne načelo zaštite imovine za vreme štrajka;
  • Da se u Zakonu predvidi klauzula radno-socijalnog mira (koja podrazumeva da se štrajk ne može organizovati ako je zaključen kolektivni ugovor i ako se poštuju njegove odredbe);
  • Da se štrajk solidarnosti može organizovati, ali da se ograniči samo na jedan sat i to u toku samo jednog dana – odnosno da isti ne može biti svakog dana od po sat vremena (prvobitan stav Unije je bio da je odredba o štrajku solidarnosti višak);
  • Da se ograniči broj članova štrajkačkog odbora (s obzirom da oni ne mogu biti obuhvaćeni minimumom procesa rada);
  • Da se minimum procesa rada uvede i u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (gajenje biljnih kultura, uzgoj stoke);
  • Da i delatnosti koje nisu od opšteg interesa, ali ukoliko štrajk u istima traje duže vreme i većeg je obima, ove delatnosti mogu „prerasti“ u delatnosti od opšteg interesa, iz kojih razloga i u njima treba zakonski predvideti minimum procesa rada;
  • Da se uvede tehnološki minimum u određenim delatnostima, čijim prestankom ili delimičnom obustavom bi se doveli pod znak pitanja bezbrdnost i zdravlje ljudi i nastavak proizvodnje (npr. one koje podrazumevaju procese topljenja metala u visokim pećima, određene delatnosti hemijske industrije i sl.);
  • Da o zakonitosti štrajka odlučuje sud po hitnom postupku.

• Inicijativa za izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji:
  • Ukidanje kazne zatvaranja objekata nakon inspekcijske kontrole i utvrđenog prekršaja, s obzirom na to da je kazna zatvaranja kontraproduktivna kako za državu, tako i za poslodavce, a i samog zaposlenog. Iz tog razloga, kaznenu politiku uskladiti sa ekonomskom moći poslodavca;
  • Smanjenje stope PDV-a na 10 %, konkretno za ugostiteljske objekte.

• Inicijativa za izmene Zakona o porezima na imovinu:
  – Da se istoimeni porez smanji i da se obezbedi njegovo plaćanje na realnu osnovicu;
  – Da se naprave različiti kriterijumi za oporezivanje profitnih i neprofitnih pravnih lica.
  
• Inicijativa za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama:
  – Ukidanje formalizma koji nema suštinski značaj za kvalitet ponude i sigurnost realizacije budućeg ugovora;
  – Unapređenje dosadašnjih praksi javnih nabavki i usklađivanje ovog propisa sa najnovijim direktivama Evropske unije iz predmetne oblasti, te primeren Vacatio legis (primeren rok od stupanja na snagu do primene Zakona, kako bi se svi subjekti obuhvaćeni ovim zakonom upoznali sa istim).
  
• Inicijativa za izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost:
  • Traženo produženje roka za podnošenje poreske prijave nadležnom poreskom organu, kao i brisanje uslova uzajamnosti refakcije poreza na dodatu vrednost;
  • Pojednostavljenje evidentiranja PDV-a, kroz izmenu novog pravilnika.

• Inicijativa za izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica:
  • Poreske olakšice za privredu;
  • Ponovno uvođenje tzv. poreskog kredita za sektor malih i srednjih preduzeća.
    
• Inicijativa za izmene i dopune Zakona o trgovini:
  • Unapređenje ovog propisa preciziranjem pojedinih zakonskih pojmova i instituta (npr. šta se smatra nelojalnom konkurencijom, dampingom, a šta regularnim tržišnim);
  • Usaglašavanja istog zakona sa Zakonom o potrošačima, Zakonom o fiskalnim kasama, Zakonom o rokovima plaćanja, Zakonom o platnim uslugama, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i dr. propisima s tim u vezi, kao i da se izvrši usaglašavanje sa propisima Evropske unije iz oblasti trgovine;
  • Da buduća zakonska rešenja odgovore na nove načine prometa robe (promene u tehničkom smislu, novi trendovi i kanali trgovine u svetu (npr. e-trgovina), postojanje kartica (da se do kraja zakonski reguliše plaćanje platnim karticama i bankarske provizije – plaćanje platnim karticama svuda u svetu stimuliše s obzirom na višestruke benefite od istog, a prvenstevno što doprinosi borbi protiv sive ekonomije), da se uredi korišćenje čeka i menice i dr.

• Inicijativa za izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju:
  • da se proširi broj članova UO Fonda, uz potpuno poštovanje načela tripartitnosti upravljanja fondovima socijalnog osiguranja (što podrazumeva podjednak broj predstavnika socijalnih partnera (sindikata i udruženja poslodavca) i Vlade Republike Srbije).
    
• Inicijativa za donošenje Zakona o zanatstvu u okviru koje smo predložili uređenje ove oblasti, kroz donošenje adekvatnog propisa, kojim bi bio vraćen odgovarajući profesionalni status zanatlijama, utvrđena zanatska zanimanja i uslovi pod kojima se mogu obavljati ove delatnosti.
  
• Inicijativa u vezi sa planiranim izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru u okviru koje smo predložili izmenu metodologije postupanja u inspekcijskom nadzoru, posebno u odnosu na sektor malih i srednjih preduzeća sa akcentom na preventivne aktivnosti, te učešće predstavnika Unije u Radnoj grupi za izmenu ovog propisa.

• Inicijativa za preispitivanje procedura i taksi u postupcima davanja mišljenja po zahtevima u vezi sa primenom propisa – Zakonodavstvo Republike Srbije je u poslednjoj deceniji zahvaćeno brojnim reformama, donošenjem propisa po hitnom postupku, koji su u određenom broju slučajeva nejasni i sadrže pravne praznine, što otežava njihovu primenu. Ovo je razloga da pravni subjekti često traže mišljenjenadležnih ministarstava u vezi sa značenjem pojedinih odredbi zakona. A opet, ova mišljenja su često nedovoljno jasna, pa problem oko tumačenja propisa strankama i dalje ostaje nerešen. Takođe, takse koje se u ovim postupcima naplaćuju su visoke, što često stranke odbija da podnesu zahteve, čime im se uskraćuje ustavno pravo da budu u celosti informisani u vezi sa propisima koji se na njih odnose. Nadalje, ova mišljenja i kada se izrade i dostave, nisu obavezujuća kao izvor prava. Iz navedenog predlažemo Vladi Republike Srbije i resornim ministrastvima da preispitaju politiku taksi za davanje pomenutih mišljenja – da ih ukinu ili pak svedu na minimum, kako bi tumačenja zakona od strane ministarstava postala pristupačna strankama koje im se obraćaju upravo zbog nejasnosti i nepotpunosti propisa koje je Vlada inicirala, a ministarstva u njenom sastavu izradila u vidu nacrta za Vladu. Takođe molimo da ministarstva ova mišljenja daju u primerenom roku, kako bi se zaista pomoglo strankama u primeni pravnih normi koje se na njih odnose. Isto tako iniciramo objedinjavanje ovih mišljenja i javno objavljivanje na sajtu Vlade Republike Srbije. Sve ovo će doprineti većoj pravnoj sigurnosti, doslednom sprovođenju propisa i izgradnji pravne države, što je apsolutni prioritet Republike Srbije.

• Predlog mera za unapređenja poslovanja sektora drumskog transporta – u domenu poglavlja 17 i 29 – domenu Programa ekonomskih reformi, kao i domenu borbe protiv sive ekonomije, smatramo da su potrebne sistemske mere za preventivno delovanje u cilju uspostavljanja konkurentnosti u sektoru drumskog saobraćaja, kako bi se destimulisali  davaoci i korisnici usluga u sivoj ekonomiji, uz jasno izražene stimulativne mere za prelazak u potpuno legalnu zonu poslovanja. Smatramo da će realizacija naših predloga doprineti povećanju naplate poreza (PDV-a, kao i poreza i doprinosa na zarade), što će uticati na postizanje konkurentnosti u ovom sektoru i povećanju broja zaposlenih, te većem prilivu sredstava u zdravstvene i penzione fondove, te omogućiti bolje rangiranje Republike Srbije na „Doing Business“ listi pre svega po kriterijumu plaćanja poreza.

• Inicijativa za raspravu na temu obrazovanja za održivi razvoj Republike Srbije – Unija poslodavaca Srbije, kao promoter odgovornog poslovanja, održivog razvoja i unapređenja privrednog ambijenta, prepoznaje važnost uspostavljanja sistema obrazovanja čiji ishodi odgovaraju potrebama privrede, odnosno potrebu za uspostavljanjem čvrste veze između poslodavaca, institucija zaduženih za obrazovanje, naučnih institucija u odgovarajućim oblastima i tržišta rada. Ovakve veze su neophodne kako bi obrazovanje pratilo zahteve poslodavaca za relevantnim stručnim kompetencijama u skladu sa stepenom tehnološkog razvoja industrije. I zato smatramo da Srbija treba da stvori obrazovni sistem koji će rasti zahvaljujući kvalitetu studenata i biti sposoban da se brzo prilagođava potrebama privrede.

• Inicijativa za smanjenje nameta na zarade – Unija poslodavaca Srbije je stava da, ukoliko je cilj Vlade Republike Srbije da smanji fiskalno opterećenje rada, to bi trebalo uraditi preko smanjenja doprinosa. Član Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, propisuje stope po kojima se plaćaju doprinosi na zaradu: 26% za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, 10,3% za obavezno zdravstveno osiguranje  0,75% za osiguranje za slučaj nezaposlenosti koji padaju na teret poslodavca. Takođe, Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da se zarada oporezuje po stopi od 10%. Osnovica za obračun je Bruto II zarada, tako u krajnjem zbiru poreska obaveza u odnosu na neto zaradu iznosi približno 63%. Ovako visoke obaveze su za poslodavca ogroman teret, a što kao neminovnost za posledicu ima povećanje sive ekonomije i povećanu nekonkurentnost poslodavaca koji zaključuju sa zapsolenima ugovor o radu i redovno uplaćuju sve obaveze na pun iznos zarade koja im se isplaćuje. Kako bi se eliminisale ove anomalije, neophodno je da se smanji visina poreza i doprinosa na zarade. U protivnom, naplata po ovim osnovama će se smanjivati u neprekidnom procesu, jer će deo privrede biti primoran da iz legalnih pređe u nelegalne tokove. Smanjenjem opterećenja zarada porezima i doprinosima, vremenom bi se stvorili uslovi za brzi ekonomski rast privrede u celoj zemlji. Takođe, uslovi zapošljavanja novih radnika bi bili znatno povoljniji, jer bi se smanjila cena rada koju plaća poslodavac. Bilo bi na obostranu korist, i poslodavaca i zaposlenih. Takođe, zbog neoporezivog dela zarade, kod poreza postoji određena progresivnost. Lica sa većim zaradama plaćaju porez po nešto većoj poreskoj stopi. Eventualno smanjenje poreske stope donelo bi najveću korist licima sa većim zaradama. Pri donošenju odluke o smanjenju poreza Vlada bi trebalo da vodi računa o tome kako će to uticati na privredu, a kako na pravičnost poreskog sistema, dok bi trebalo da u drugi plan stavi to da li će trošak smanjenja pasti na Budžet Republike, lokalnih zajednica ili na fondove socijalnog osiguranja. To može da se reši transferima. Odgovor na pitanje koliko će se smanjiti poresko opterećenje, direktno zavisi od toga koliko će se povećati rashodi Države, a pre svega plate i penzije. Ali i da li će porasti javne investicije, ulaganja u obrazovanje, nauku i inovacije. Predlog rešenja: Izmeniti član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i član 16. Zakona o porezu na dohodak građana. Stav Unije poslodavaca Srbije, ali i Privredne Komore Srbije je da taj iznos dugoročno, u periodu od tri godine bude 30%. Unija poslodavaca Srbije predlaže da se na godišnjem nivou porezi i doprinosi na zarade smanjuju u istom iznosu za koliko je povećana minimalna cena rada.

• Predlog za izmene i dopune Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV-a – Predlažemo na bazi iskustava država koje su bile u sastavu SFRJ, kao i država članiva Evropske unije da se ne prilaže dokaz o plaćanju računa. Niti jedna država EU ne traži dokaz o plaćanju računa, jer se polazi od pretpostavke da je izdavalac računa postao obveznik plaćanja PDV-a samim činom izdavanja računa. U skladu sa najboljom evropskom praksom, potrebno je omogućiti podnošenje zahteva za povrat najmanje polugodišnje ili čak kvartalno uz određivanje minimalne sume za povrat PDV-a ukoliko se zahtevi podnose sukcesivno tj. više od jedanput godišnje. S tim u vezi tražimo izmenu Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV-a, koji donosi veliku štetu domaćim pravnim licima koja se bave delatnošću revizije, računovodstva i poreskog savetovanja. Ključni predlozi za izmene i dopune Pravilnika su: da se novac od vraćenog PDV-a uplaćuje isključivo na dinarski račun Zastupnika koji je otvoren u banci u Srbiji; da Zastupnik inostranog pravnog lica može biti isključivo domaće pravno lice; da ovlašćeno pravno lice iz Srbije kao Zastupnik stranog pravnog lica u postupku refakcije PDV-a ne može biti pravno lice koje je izdavalac faktura koje su predmet refakcije.

• Inicijativa za izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji – u cilju unapređenja zaštite slobode i prava poreskih obveznika, predlažemo izmenu. Zakona tako što će se propisati da žalba odlaže izvršenje poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa, do njegove konačnosti.

• Inicijativa da se obračun PDV-a vrši na dan kada su potraživanja od kupca naplaćena – po Zakonu o PDV-u, obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost nastaje onog trenutka kada je izvršen promet robe i usluga, nevezano kada će biti izvršena naplata potraživanja od kupca. Na taj način, poreski obveznik duguje PDV za robu koju još nije naplatio. Čak i kada je roba plaćena avansno, nametnuta je obaveza obračunavanja PDV-a u trenutku kada je izvršeno plaćanje. Sve ovo utiče na uspešno poslovanje, destimuliše privrednike koji poštuju zakon i sigurno utiče na rad u sivoj zoni. Iz svega navedenog, predlažemo rešenje – Izmenu člana 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost, na taj način što će se propisati da poreska obaveza nastaje onog trenutka kada su potraživanja od kupca naplaćena u celosti, bez ostatka.

• Predlog da se obezbedi dovoljno vremena za upoznavanje i usaglašavanje sa novim rešenjima u poreskim propisima koji bitno utiču na poslovanje privrednih subjekata – Poreski propisi se donose ad hoc, u većini slučajeva bez održane javne rasprave i uključivanje reprezentativnih zainteresovanih strana u izradu tih propisa. Iskustvo je pokazalo da izmena poreskih propisa po hitnom postupku, ne dovodi do punjenja budžeta, već samo do povećanja administrativnog troška poreskih obveznika (povećani posao prilikom obračuna poreza i podnošenja prijava). Na ove učestale, „hitne“ intervencije u poreskim propisima, koje donose potpuno nova prava i nameću nove obaveze, najosetljiviji su mali privredni subjekti, koji nemaju potrebna znanja, a ni iskustva da isprate izmene zakona u kratkom roku. Iz svega navedenog predlažemo da se rokovi za primenu novih propisa produže i da se poreskim obveznicima ostavi dovoljno vremena da se upoznaju i usaglase svoje poslovanje sa novim zakonskim obavezama i spremno dočekaju početak njihove primene. Predlažemo takođe da se prilikom izrade zakona, obavezno sprovede javna rasprava u skladu sa članom 41. Poslovnika Vlade Republike Srbije, te da se ostavi primereni rok za učešće u istoj i davanje mišljenja, a obzirom da se radi o propisima od vitalnog značaja za privredu. Nadalje, potrebno je i prilikom izrade podzakonskih akata pažljivo razmotriti i uzeti u obzir stavove i mišljenja svih zainteresovanih strana koji su izneti u javnoj raspravi. Takođe, jedna od najbitnijih stvari, a radi pravne sigurnosti, je i donošenje podzakonskih akata uporedo sa donošenjem zakona, kako bi cilj zakona bio odmah vidljiv i jasan onima na koje se odnosi. Sve ovo će uticati na izgradnju pravne države kojoj težimo.

• Predlog za ukidanje obaveze predaje obrasca za upis staža osiguranja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Procedura za upis staža osiguranja je nepotrebno komplikovana. I dalje, bez obzira na osnivanje i početak rada Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao jedinstvene baze podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima, postoji obaveza predavanja M4 obrazaca, uz koji je potrebno i fizički doneti na uvid PPOD obrasce za celu godinu za koju se vrši upis staža. Predmetni zakon je donet još 2010. godine, ali nije u potpunosti obezbeđena njegova primena. Iz svega napred navedenog predlažemo hitno potpuno implementranje Zakona, uz razmenu informacija Poreske uprave i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, čime bi se ukinula procedura pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje.

• Predlog za unapređenje postupka upisa prava u katastar nepokretnosti – Promet nepokretnosti, zasnivanje stvarnih prava na nepokretnostima, kao i hipoteka, su dodatno komplikovani procesi zbog nedvoljne komunikacije službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda i javnih beležnika. Nakon same overe od strane javnog beležnika (solemnizacije), isprava se ponovo predaje u RGZ, ponovo se čeka i plaća taksa, ponovo predaje zahtev i na kraju podiže rešenje. Ovo oduzima dosta vremena, kako pravnim, tako i fizičkim licima, ali i znatno povećava troškove upisa prava na nepokretnosti. Kako bismo prevazišli ovaj problem, predlažemo izmenu Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – odluka US, 96/2015, 47/2017 – autentično tumačenje, 113/2017 – dr. zakon, 27/2018 – dr. zakon i 41/2018 – dr. zakon), tako da se omogući javnim beležnicima da zajedno sa RGZ-om razmenjuju podatke i izvode neophodne dokaze za sačinjavanje javno beležničkih isprava, odnosno solemnizacije ugovora.

• Predlog za pojednostavljenje procedura uvoza proizvoda – Sanitarnooj inspekciji na državnoj granici nije dovoljno što proizvodi koji se uvoze imaju Sertifikat zdravstvene ispravnosti, već se nalaže uzimanje uzoraka koji idu na dodatnu analizu. Ovakva analiza traje i do mesec dana, a za to vreme nije dozvoljena prodaja proizvoda, jer roba nije zvanično ocarinjena. To predstavlja ogromne neracionalne troškove i uzrokuje zastoj u poslovanju. Iz svega navedenog, predlažemo da se omogući nesmetani protok robe i carinjenje na osnovu Sertifikata o zdravstvenoj  ispravnosti robe  izdatog od strane države članice Evropske unije, a samo u slučaju opravdane sumnje u ispravnost ovakvog sertifikata, da  se ostavi mogućnost uzorkovanja robe, pri tom vodeći računa da ovaj postupak bude sproveden u kratom vremenskom roku, uz minimalne trškove.

• Inicijativa za izmene Zakona o porezu na dohodak građana – Razmatarajući ovu oblast regulisanu različitim propisima, ističemo da je pre svega, dužnost poslodavca da zaposlenom mora da isplati naknadu za prevoz, odnosno za dolazak i odlazak sa posla, jer je ova obaveza regulisana Zakonom o radu, odredbama člana 118. koji glasi: „Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) Za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.“ Ova novčana primanja nemaju karakter zarade, već predstavljaju samo naknadu troškova koje su zaposleni imali kako bi došli na mesto rada, a što im po Zakonu pripada. To se u praksi do sada rešavalo tako što poslodavac zaposlenima ispati novac u visini mesečne markice za prevoz koje se izvrši najčešće uz isplatu zarade, a zaposleni je svojeručno potpisivao da je taj iznos i dobio. Novim zakonskim izmenama predviđeno je da se ovi troškovi dokumentuju, što nije u skladu sa navedenim odredbama Zakona o radu, koji je Lex specialis kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada (a jedno od ovih prava je i pravo na naknadu troškova zaposlenog, što istovremneno predstavlja obavezu poslodavca), i koji taj uslov ne poznaje. Takođe, Zakon o budžetskom sistemu kaže da se porezi mogu uvoditi samo zakonom i to na potrošnju, dohodak, dobit, imovinu i prenos imovine fizičkih i pravnih lica. Iz navedenog proizilazi da oporezivanje poslodavaca po ovom osnovu ne bi bilo zakonito ako bi se nedokumentovani troškovi u svrhu naknada za prevoz zaposlenima, smatrali za dobit poslodavca.

• Predlog da se odustane od inicijative sindikata za zabranu rada nedeljom – Pitanje zabrane rada nedeljom, tema je brojnih polemika u poslednje vreme, argumenti se iznose i za i protiv, a pre godinu dana sindikati koji zastupaju interese zaposlenih, podneli su predlog Vladi Republike Srbije i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija da se nedeljom zabrani rad u prodavnicama, kako bi se na ovakav način unapredio kvalitet života radnika. S druge strane, pokazuje se da trgovinski centri i veliki trgovinski lanci nedeljom beleže visoku posećenost, što govori da domaći kupci imaju naviku i vole da kupuju nedeljom. Međutim, pojedini trgovci, kako veliki, tako i mali, podržavaju predmetnu inicijativu, ističući da bi i prodavci trebalo da se odmore tog dana i provedu ga sa porodicom, ali i da nedostaje radna snaga. A opet, među samim zaposlenima, postoji interesovanje da rade nedeljom, zbog uvećane zarade. Iz resornog ministarstva zaduženog za oblast trgovine ističu da bi ovo pitanje trebalo prepustiti tržištu i ukazuju na nekoliko vrlo mogućih negativnih posledica eventualne zabrane – pad prometa u trgovini, smanjenje zarada ili otpuštanje radnika u sektoru maloprodaje, nezadovoljstvo potrošača. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je stava da je Vlada odlučna da omogući promene koje donose boljitak drušvu, ali da se mora pažljivo uzeti svaka ozbiljna inicijativa, i da je po ovom pitanju potrebno prvo da se anketiraju zaposleni da li su oni uopšte za to, jer sigurno ima nekih drugih posledica (prvenstveno po radno-pravni status zaposlenih), koje takva odluka može da povuče sama sa sobom. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, i stoga imamo različita rešenja od države do države, ali su sva na liniju uvećane zarade za rad nedeljom (i do 150%), dok je samo u Crnoj Gori uvedena zabrana rada nedeljom, uz napomenu da je ovaj propis na oceni ustavnosti. Zbog svih ovih aktuelnih polemika, kao i različitih rešenja, Unija poslodavaca Srbije smatra da načelo tripartizma, koje u sebi integriše načelo građanstva i socijalnog partnersta, podrazumeva da se čuju i uvaže stavovi svih zainteresovanih strana, što je posebno potrebno u procesima strukturnog prilagođavanja i evropskih integracija sa kojim se suočava naše društvo, koje teži da dostigne nivo razvijene tržišne ekonomije, odnosno uspostavljanja klasičnih odnosa na tržištu rada. Mišljenja smo i da treba pažljivo pristupiti pitanju kakva je odluka o eventualnoj zabrani rada nedeljom, da istoj treba da prethodi donošenje Nacionalne strategije Republike Srbije, kojim bi se dodatno podstakao privredni rast i svakako jasno opredelile ključne grane na kojima će počivati nacionalna privreda (npr. ako želimo da Srbija bude i atraktivna turistička destinacija, smatramo da nije momenat za zabranu rada nedeljom). Iz svega navedenog predlažemo da Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, razmotri i da odgovor na pitanje rada nedeljom, pri tom vodeći računa i o pitanjima: Da li bi ukidanje rada nedeljom doprinelo padu prometa u trgovini ali i u drugim delatnostima s njom u vezi, da li bi pak zaista doprinelo kvalitetu životnog i radnog standarda zaposlenih u trgovini, a kako bi uticalo na dosadašnje navike potrošača? Da li bi ovakva odluka bila presedan, da li se kosi sa našim Ustavom, koji proklamuje načelo preduzetništva, da li je diskriminatorna u vezi sa zaposlenima u nekoj drugoj delatnosti?

• Predlog za izmene i dopune člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica čijim bi se usvajanjem umnogome olakšalo poslovanje i dalji razvoj metalo-prerađivačke industrije u Republici Srbiji, ali i otklonila neravnopravnost u tržišnom položaju rezidentnih pravnih lica koja se bave otkupom i preradom sekundarnih sirovina i otpada sa nerezeditentnim pravnim licima koja obavljaju istu delatnost. Na osnovu svega napred iznetog, smatramo da uklanjanjem odredbi stavova 12, 13, 14. i 15. iz člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, uz shodne korekcije odredbe stava 17. istog člana i Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza po odbitku na prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica iz pravnog sistema Republike Srbije Budžet Republike Srbije ne bi pretrpeo nikakvu štetu – naprotiv, kao i da bi se time domaća privredna društva iz metalo-prerađivačke industrije dovele u ravnopravan položaj sa nerezidentnim pravnim licima koja obavljaju istu delatnost, što bi omogućilo rast industrijske proizvodnje metalo-prerađivačkog sektora u Republici Srbiji.

• Predlog da se na sednici Socijalno-ekonomskog saveta RS otvori rasprava na temu Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti – ovim zakonom je uređen sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala, uslovi i način korišćenja arhivske građe, organizacija, nadležnost i delatnost arhiva u Repubilici Srbiji. Po reakciji poslodavaca i sagledavajući Zakon, zaključujemo da su donošenje istog i pitanje njegove primene u praksi, izazvali mnogo nedoumica i dosta poteškoća, s obzirom na to da zahtevaju reorganizaciju dosadašnjeg poslovanja privrednih subjekata i dodatne troškove. Takođe, još uvek nedostaju podzakonski akti za njegovo sprovođenje. S druge strane, zakonodavac smatra da implementiranje istog, u praksi, na duže staze, može značajno pojednostaviti samu proceduru, ali i doprineti očuvanju i boljoj sistematizaciji arhivske građe. Iz svega navedenog, predlažemo da se na Socijalno-ekonomskom savetu zakaže rasprava u vezi Zakona, a da izvestioci na istoj budu predstavnici resornog Ministarstva kulture kao predlagača ovog propisa za Vladu RS, koji bi, trebali da daju tumačenje Zakona. Na raspravi bi predstavnici Ministrastva kulture trebali naročito razjasniti: cilj (svrhu) Zakona; subjekte na koje se odnosi; zakonske obaveze (način čuvanja arhivske građe, način vođenja arhivske knjige, obavezni sadržaj opšteg akta o načinu evidentiranja, izgled i sadržaj liste kategorija dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, rokove za dostavu dokumenata nadležnim arhivima); rokove za donošenje podzakonskih akata i dr. relevantna pitanja. Nadalje, ukoliko se pokaže da se Zakon odnosi na sve pravne subjekte i preduzetnike, a samim tim i na udruženja, predlažemo da se pokrene pitanje osnovanosti, odnosno smisla i cilja ovakvog zakonskog rešenje, pogotovo što se svi relevantni podaci o ovim organizacijama a koji se mogu tumačiti kao kulturno dobro, već vode u relevantnim registrima nadležnih državnih organa.

• Predlozi i sugestije za unapređenje Predloga zakona o elektronskom fakturisanju – Smatramo da bi institut informacionih posrednika trebalo izostaviti, najpre  iz  razloga pravne sigurnosti lica u čije ime bi takva pravna lica obavljala poslove izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja i čuvanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije. Naš predlog je da bi to mogla da bude inovativna zaštićena aplikacija,  jednostavna za korišćenje, koju bi imao pravni subjekt koji izdaje fakturu i subjekt koji prima fakturu čime bi razmena bila direktna i da se takvom aplikacijom omogući razmena putem mejlova. Ono o čemu posebno treba voditi računa je poverljivost podataka. Ukoliko posrednici ipak ostanu u zakonu, smatramo da je potrebno uvesti neke dodatne garancije, kao i da ta lica budu neke institucije koje svim subjektima garantuju veći nivo zaštite i u koje svi poslovni subjekti imaju poverenja, kao što su na primer banke i to one po izboru vlasnika faktura. Postupak izdavanja licenci takvim subjektima mora biti veoma strog, a sve privredne subjekte potrebno je dodatno zaštiti mnogo višim iznosima novčanih kazni za informacione posrednike, nego za subjekte privatnog sektora, jer ovaj predlog zakona trenutno sadrži istu visinu novčanih kazni za subjekte privatnog sektora i informacione posrednike za kršenje odredaba Zakona. Ono pravno lice koje bi se takvim poslom bavilo na osnovu ugovora i uz naknadu, trebalo bi  da snosi mnogo veću odgovornost za svoj propust od subjekta  privatnog sektora, koji je tom licu preneo takva ovlašćenja sa poverenjem u njegovo znanje i očuvanje svoje bezbednosti, poslovnog ugleda i konkurentnosti. Takođe posrednik će svoju uslugu naplaćivati i to predstavlja dodatni trošak za firme, što će dodatno otežati već izuzetno teške uslove poslovanja u vremenu pandemije. Apelujemo da korišćenje sistema elektronskih faktura bude lako i jednostavno za korišćenje, da ubrza poslovne procese, smanji birokratiju i troškove poslovanja, tako da angažovanje posrednika zaista bude samo opcija za jednog pravnog subjekta koji želi da olakša poslovanje, a ne neophodnost, odnosno da sistem bude toliko jednostavan da ne iziskuje prevelika dodatna znanja i resurse kompanija. Takođe, u Predlogu zakona stoji da je subjekt privatnog sektora obveznik poreza na dodatu vrednost, što znači da njim nisu obuhvaćeni oni subjekti koji nisu u sistemu PDV-a, što može prouzrokovati da neki pravni subjekti izađu iz sistema PDV-a (koji prema odredbama člana 38. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost nisu bili u obavezi ali su opredelili za ulazak u sistem PDV-a), a to je kontraproduktivno, te ja naš predlog da se ovaj zakon primenjuje i na te subjekte. Ono na šta bismo takođe skrenuli pažnju je da je potrebno pronaći rešenje za one privredne subjekte koji izdaju mali broj faktura, pa bi uvođenje celog sistema bio za njih veliki i nepotreban trošak. Upravo zato smatramo da potrebno pronaći adekvatno rešenje koje bi bilo prihvatljivo za mikro i mala preduzeća sa manjim obimom poslovanja  Zato predlažemo da se ovaj propis primenjuje samo na srednja i velika preduzeća. Takođe, nameće se pitanje i birokratije, a samim tim i dodatnih troškova ljudskih resursa. Ono što opterećuje privrednike je pitanje da li će fakture morati da se unose više puta – u knjigovodstveni softver, u Centralni registar faktura (za poslovanje sa javnim sektorom) i u sistem E-faktura. To će povećati obim posla zaposlenih u kompanijama koji rade na ovim poslovima. I na kraju nameće se pitanje i početka primene Zakona za pojedine subjekte. Zakonom o računovodstvu u članu 9. stav 3. stoji da se faktura dostavlja pravnim licima i preduzetnicima u elektronskom obliku, te da mora biti potvrđena od strane odgovornog lica koje svojim potpisom ili drugim identifikacionim znakom potvrđuje svoju verodostojnost, a u članu 64. stav 3. stoji da će se odredbe pomenutog člana primenjivati počev od 1. januara 2022. godine. U Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju u članu 24. koji određuje početak primene ovog zakona stoji više različitih rokova u zavisnosti od toga da li elektronsku fakturu izdaje, prima ili čuva subjekt javnog sektora, odnosno subjekt privatnog sektora i kome je izdaje, odnosno od kog subjekta je prima. Pa tako, subjekt javnog sektora ima obavezu da primi, čuva i izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora počev od 1. januara 2022.  godine, dok ima obavezu da izda takvu fakturu subjektu privatnog sektora od 1. jula 2022. godine. Subjekt privatnog sektora ima obavezu da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora od 1. januara 2022 godine, dok od 1. jula 2022. godine ima obavezu čuvanja faktura izdatih od strane javnog sektora. Takođe, ovim članom predviđeno je i da se obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture, u skladu sa ovim zakonom, u transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju od 1. januara 2023. godine. S obzirom na to da su za kršenje odredbi o izdavanju, primanju i dostavljanju faktura predviđene visoke kazne za pravna lica (od 200.000 do 2.000.000. dinara), smatramo takođe da je potrebno usaglasiti odredbe Zakona o računovodstvu i budućeg zakona o elektronskom fakturisanju, kako pravni subjekti ne bi usled ove neusklađenosti trpeli štetne posledice.

• Inicijativa za korekciju fiskalne politike kroz smanjenje akciza na evrodizel gorivo za komercijalnu transportnu privredu – Smatramo, da će se usvajanjem predloženih mera ostvariti direktna korist i povećanje prihoda u budžetu Republike Srbije na godišnjem nivou od preko 26 miliona evra.  Istovremeno, primena istih, doprineće konkurentnosti nacionalne transportne privrede, podsticanju legalnog poslovanja i suzbijanju sive ekonomije, unaprediće kvalitet usluga javnog transporta i privredni ambijent u Republici Srbiji uopšte.

• Inicijativa za smanjenje cene električne energije – Unija poslodavaca Srbije kao reprezentativni predstavnik privrede i društveno odgovorna organizacija se zalaže za uspostavljanje jasnih ciljeva energetske politike na nacionalnom nivou i načina njenog ostvarivanja, sigurnu i kvalitetnu isporuku energije i energenata i uslove za sigurno snabdevanje krajnjih kupaca, zaštitu kupaca energije i energenata, efikasno funkcionisanje tržišta električne energije, prirodnog gasa i nafte i derivata nafte, jasna i unapred propisana prava i obaveze učesnika na tržištu. Zalaže se za obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti, stvaranje ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, za  održivi razvoj energetskih sistema. Iz svega navednog, stava smo da bi JP Elektroprivreda Srbije trebao svoje kupce da zaštiti od promenljivosti i fluktuacija cene struje na tržištu. Na osnovu svojih stvarnih troškova, EPS bi trebao da pravi takve ugovore kojima bi se usklađivala cena sa komitentima, posebno onim velikim. Samo tako će se pokazati kao istinsko državno preduzeće koje društveno odgovorno posluje.

• Inicijativa za reformu sistema neporeskih prihoda – po ovom pitanju stav je da se mora zaokružiti pravni okvir u Republici Srbiji, tako da se istim uredi da se predmetne javne dažbine plaćaju za pruženu javnu uslugu u visini srazmernoj troškovima njenog pružanja. Takođe, kao i u merama koje smo u toku prošle godine predlagali Vladi Republike Srbije, ponovo ističemo da uvođenje novih poreza i obaveza u toku fiskalne godine ili njihovo povećavanje (i to bez prethodne najave) poreskim obveznicima, bez prethodnih obaveštenja koja bi im omogućila da prilagode svoje poslovne aktivnosti novim fiskalnim opterećenjima, negativno utiče na predvidivost poslovnog ambijenta i rezultate poslovanja kompanija. Pogotovo u izazovnim vremenima pandemije koja je naša nova realnost i koja i dalje određuje u kom pravcu će teći i ova 2022. godina.

• Inicijativa – Politika upravljanja otpadom – u tom smislu predlažemo da se budući zahtevi za izvozne dozvole razmatraju isključivo u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada. Ovo praktično znači, da se prilikom razmatranja svakog zahteva, moraju uzeti u obzir preradni kapaciteti u Republici Srbiji, kao i da se eventualno odobrene izvozne dozvole izdaju samo za prikupljene količine otpada.

• Predlog za umanjenje stope PDV-a za pripremanje i usluživanje hrane i pića u ugostiteljskim objektima i hotelima – Smanjenje stope PDV-a sa 20% na 10% u ovim kriznim vremenima, predstavljalo bi jasan signal i direktnu pomoć ovom delu privrede. Dugoročno gledano, to je mera koja bi pozitivno uticala na rentabilnost poslovanja, kao i na likvidnost. Predložena politika države, bi sigurno uticala i na smanjenje sive ekonomije, s obzirom da su istraživanja sprovedena radi sagledavanja stavova preduzeća o uticaju krize na poslovanje pokazala da najveći broj ispitanika misli da je u njihovoj delatnosti svaki peti privredni subjekt neregistrovan, zatim da je od 10% do 30% prometa neoporezovano, kao i da se porez i doprinosi na zarade ne plaćaju za sva radno angažovana lica.

• Predlog za uključivanje socijalnih partnera u kreiranje javnih politika za borbu protiv sive ekonomije – Prva naša zamerka je da u procesu donošenja Predloga programa za suzbijanje sive ekonomije za period 2022 – 2025. godine je da u Radnoj grupi nisu učestvovale sve zaintersovane strane, a prvenstveno reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca Srbije, kojima je, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima, osnovna uloga zastupanje, predstavljanje i zaštita ekonomskih i drugih interesa zaposlenih, odnosno poslodavaca. S obzirom na svoju ulogu i podatke kojima raspolažu, socijalni partneri bi sigurno svojim predlozima doprineli kvalitetu ovog dokumneta, a tako i njegovom sprovođenju i vidljivijim rezultatima borbe – smanjenju stope sive ekonomije. 2. Takođe, Predlog dokumenta nije dostavljen Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije na mišljenje, čime nije ispoštovan Zakon o socijalno-ekonomskom savetu koji kaže: „Socijalno-ekonomski savet razmatra pitanja: razvoja i unapređivanja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije i produktivnosti, privatizacije i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, demografskih kretanja i druga pitanja u skladu sa aktima Socijalno-ekonomskog saveta.“ Nadalje, čitanjem samog predloga, utvrđeno je da učešće reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije, nije predviđeno u okviru Stručne grupe koja se formira od strane Kordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, što takođe mislimo da je propust koji se mora ispraviti, kako bi se ostvarili kvalitetniji rezultati u borbi protiv sive ekonomije.

• Inicijativa za odlaganje uvođenja novog modela fiskalizacije za preduzeća koja posluju sa vending aparatima i automatima i za zanatlije – U Zakonu o fiskalizaciji, uočene su moguće negativne posledica koje će uvođenje obaveznog fiskalnog uređaja stvoriti  posebno u delu koji se odnosi na zanatlije – obveznike koji plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalnu osnovicu. Smatramo da je uvođenje elektronskih fiskalnih uređaja – fiskalnih kasa kao obaveze u evndentiranju premeta u ovoj oblasti neopravdano, neracionalno i kontraproduktivno kako sa aspekta državnih finansija a još više sa aspekta zanatlija, kojim će ovim činom biti nametnutni nepotrebni troškovi vezani ne samo za uvođenje fiskalnih kasa, nego i njihovog održavanja, kao i neophodnih radnji   u primeni normativa  za njihovo korišćenje kao i mogućih kazni u propuštanju istih.

• Inicijativa ka kvalitetnom zakonodavnom okviru za nove oblike rada (rad van prostorija poslodavca –  potreban je odgovarajući zakonodavni okvir i to prvensteveno preciziranje razlike rada od kuće i rada na daljinu, uvođenje mogućnosti uređivanja radnog odnosa prilikom njegovog zasnivanja ili tokom trajanja, tako da zaposleni radi van prostorija poslodavca (odnosno jedan deo radnog vremena radi van prostorija poslodavca), mogućnost menjanja režima rada i u toku radnog odnosa po posebnom osnovu za izmenu ugovorenih uslova rada. Nadalje, potrebno je utvrditi obaveze po pitanju opreme i sredstava za rad i utvrditi njihov poreskli tretman, naknade troškova rada i poreski tretman istih, definisati obaveze poslodavca i zaposlenog po pitanju bezbednosti i zdravlja na radu, urediti način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova, trajanje radnog vremena, pravo na privatnost, odnosno dostupnost, zaštitu poslovne tajne, precizirati zaštitu konkurencije, zaštitu podataka o ličnosti i druga bitna pitanja, a sve u cilju pravne izvesnosti i sigurnosti.

• Inicijativa za promociju sporta među decom i mladima , povećanje broja časova fizičkog vaspitanja u školama, i uvođenje časova fizičkog vaspitanja u visokoškolske ustanove Republike Srbije – želimo da ukažemo na neophodnost aktivnije promocije i konzumacije sporta među decom i omladinom s obzirom na učestalu pojavu alarmantnih podataka vezanih za fizičko i psihičko zdravlje dece i omladine usped nedostatka odgovarajuće fizičke aktivnosti. Smatramo da je neophodno što urgentnije reagovati, i unaprediti realizaciju nastave fizičkog vaspitanja kako na polju kvaliteta tako i na polju povećanja broja časova fizičkog vaspitanja i vannastavnih sportskih aktivnosti, kako u školskim tako i u visokoškolskim ustanovama. A naročito što Strategija za razvoj sporta 2014-2018, i Strategija za mlade 2015-2025 imaju predviđene gotovo identične ciljeve koji nisu ostvareni ni nakon toliko godina, a statistike o fizičkom i psihičkom zdravlju dece i mladih nisu ni malo reprezentativne.

• Inicijativa za donošenje Etičkog kodeksa učesnika u sportu i za edukaciju društva radi prevencije negativnih pojava u sportu – Smatramo da je donošenje Etičkog kodeksa učesnika u sportu veoma važno jer bi se on odnosio kako na same sportiste, tako i na trenere, roditelje, sportske funkcionere, sportske sudije i gledaoce. Ovaj dokument treba strateški da pomogne ozdravljenju srpskog sporta i da, na svim nivoima, povrati sportski moral. U cilju sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama Republika Srbije je još 2003. godine donela Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2003, 101/2005 – dr. zakon, 90/2007, 72/2009 – dr. zakon, 111/2009, 104/2013 – dr. zakon i 87/2018),a poslednje izmene ovog akta su bile 2018. godine. Intencija svih nas je da afirmišemo prave vrednosti u sportu, povratak moralnih normi i sportskih načela, kao i da se izborimo protiv svih oblika nasilja u sportu. Pobeda i dobar rezultat se ne kupuju, već zaslužuju i svaku vrstu nedoličnog ponašanja u ovoj oblasti je neophodno iskoreniti, uz odgovarajuću zakonsku regulativu. Kako bi se ovo postiglo neophodno je da se uključe sportski savezi kao i sportisti, čija obaveza je da se bore protiv svakog oblika nedoličnog ponašanja.

Socijalno-ekonomski savet je osnovan u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja časopisa, brošura i drugih publikacija iz delokruga svog rada.

Socijalno-ekonomski savet ima 18 članova (šest predstavnika Vlade, šest predstavnika sindikata i šest predstavnika poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije).

Socijalno-ekonomski savet razmatra

• pitanja: razvoja i unapređivanja kolektivnog pregovaranja,
• uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost,
• politike zapošljavanja, politike zarada i cena,
• konkurencije i produktivnosti, privatizacije i druga pitanja strukturnog prilagođavanja,
• zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, demografskih kretanja i druga pitanja u skladu sa aktima Socijalno-ekonomskog saveta,
• nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca i o njima daje mišljenje.

Pored rebubličkog nivoa Socijalno-ekonomski savet može biti osnovan i za teritoriju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u kom slučaju ga čine predstavnici nadležnih izvršnih organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, predstavnici poslodavaca i predstavnici sindikata, osnovanih za određenu teritorijalnu jedinicu.

• Inicijativa za prevazilaženje problema u vezi sa e-fiskalizacijom – Uniji poslodavaca Srbije su se poslednjih dana javili mnogobrojni poslodavci, ali i cele grupacije privrede, ukazujući na ozbiljan problem nedostatka fiskalnih kasa na tržištu, odnosno nepostojanja adekvatnih  hardverskih i softverskih  rešenja za elektronske fiskalne uređaje, ali i na problem sa novim podzakonskim aktima koji su donešeni neposredno pre početka primene Zakona o fiskalizaciji. Sve ove činjenice ukazuju da zakonski rok od šest meseci za prilagođavanje inovativnom sistemu fiskalizacije, nije na pravi način promišljen i određen, te da su poslodavci, bez svoje krivice, dovedeni u pat poziciju. To je razlog, što se Unija obratila Ministarstvu finansija, ali i posebno Poreskoj upravi, tražeći da se rok za primenu Zakona prolongira, dok se za to ne steknu tenhički i drugi uslovi neophodni za njegovu punu primenu. Ovako, privrednici koji nisu uspeli da se prilagode novonastalim zakonskim obavezama, obustavljaju svoj rad. A prekid rada, za pandemijom iscrpljenu privredu, koja se sad nalazi i pred dodatnim izazovima zbog ukrajinske krize, nosi nesagledive posledice kako za same biznise, tako i za radno-pravni status zaposlenih, a sigurno će negativno uticati na prihode države.