Kriza koju je prouzrokovao virus COVID-19 je u velikoj meri uticala na poslovanje srpskih preduzeća. Posmatrano sa finansijskog aspekta, istraživanje Unije poslodavaca Srbije je pokazalo da je 94% anketiranih privrednika imalo ozbiljne teškoće, a u potpunosti su bez prihoda ostali brojni privrednici u sektorima turizma i ugostiteljstva.
Posledice prouzrokovane virusom COVID-19 na privredu i poslovanje u Srbiji mogu se sagledati kroz odgovore na dva ključna pitanja:
- Kako je epidemija uticala na rad i funkcionisanje preduzeća u uslovima vanrednog stanja?
- Kako su okolnosti izazvane virusom i vanrednim merama uticale na prihode preduzeća?
Nije sve crno. To potvrđuju i činjenice da je “korona” ubrzala sporu birokratiju i administraciju i primorala ih da odmah deluju, da ublaže krute procedure i sisteme. Mnoge institucije su ubrzale svoje poslovanje prelaskom na digitalne platforme, Izazovna vremena su nas primorala da stvari posmatramo iz drugog ugla i otvorila su prostor za brojna inovativna rešenja.
Istraživanje Unije poslodavaca Srbije
Uz podršku Međunarodne organizacije rada i u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Unija poslodavaca Srbije je sprovela istraživanje o uticaju pandemije izazvane virusom COVID-19 na aktivnosti preduzeća u Srbiji u kom je učestvovalo 400 privrednika.
Najveći broj anketiranih preduzeća spada u kategoriju mikro, malih i srednjih privrednih društava koja ostvaruju svoju poslovnu delatnost na tržištu duže od 20 godina. Upravo u mikro i malim preduzećima koja zapošljavaju do 10 zaposlenih prepoznata je najmanja otpornost na novonastale prilike na tržištu izazvane virusom. Skoro četvrtina ovih preduzeća nije uopšte mogla da obavlja poslovnu aktivnost, a posebno u sektorima ugostiteljstva, hotelijerstva, transporta, prometa nekretninama, tekstilne industrije.
Uticaj na poslovne aktivnosti
Još na početku epidemije uočene su sposobnosti preduzeća da brzo reaguju i prilagode svoj rad u okolnostima vanrednog stanja i njihove mogućnosti da i u takvim prilikama nastave poslovanje. Više od 80% anketiranih privrednika je izjavilo da su uspeli da funkcionišu tokom krize, bilo da su obavljali poslove iz svojih prostorija, bilo da su radili na daljinu. Veliki privredni sistemi su se pokazali kao najuspešniji jer je više od 60 % kompanija poslovalo gotovo bez ikakvih smetnji, a sa druge strane najveći gubitnici dolaze iz sektora turizma i ugostiteljstva gde je 72% preduzeća bilo zatvoreno tokom vanrednog stanja.
Jedan od ključnih sektora, posebno u izmenjenim, vanrednim okolnostima, sektor prehrambene industrije, uspeo je da tokom krize posluje u punom obimu i u svojim prostorijama. U priličnim neprilikama, zbog prekida lanca snadbevanja i pada potražnje, bila je i tekstilna industrija.
Rezultati istraživanja su pokazali i da je mnogo izazova bilo u preduzećima koja se bave prometom nekretnina i transportom, ali i u maloprodaji, uslužnim delatnostima koji su u direktnom kontaktu sa klijentima, sportskoj delatnosti i sl.
Čak 90% preduzeća je bilo primorano da promeni model svog poslovanja kako bi se zaštitili od negativnih posledica izazvanih virusom COVID-19.
Gotovo sva preduzeća i velika i mala su pokazala visok stepen fleksibilnosti na tržištu rada. Kako bi se prilagodili novim uvedenim merama i pravilima u uslovima vanrednog stanja, privrednici su uvodili rad na daljinu, kraće smene, ali se vodilo dodatno računa o higijeni i dezinfekciji prostorija.
Većina preduzeća u Srbiji nije usvojila plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja, čak njih 60%. Iako se ovaj plan, u kom se propisuju procedure i uputstva koje organizacija mora da prati u slučaju izuzetno negativnih vanrednih okolnosti, ne može smatrati garancijom uspeha, on ih može značajno ublažiti.
Kada je reč o prognozama za potpuno obnavljanje poslovanja i vraćanje preduzeća u normalan, uobičajen rad, tek trećina anketiranih privrednika smatra da je to moguće za mesec dana. Ostali privrednici očekuju da im je za oporavak potrebno tri do šest meseci.
Finansijski uticaj na preduzeća
Kriza izazvana virusom COVID-19 je ozbiljno uticala na finansijske prilike u preduzećima u Srbiji. Velike kompanije se sureću sa problemom profitabilnog poslovanja, odnosno smanjuju sredstva za investicije što se može negativno odraziti na širu ekonomiju.
Više od polovine ispitanika naglašava da je kriza imala veoma negativan uticaj na njihove finansije i poslovanje, a čak 65% preduzeća koja zapošljavaju do 10 zaposlenih je procenilo da je kriza izazvana virusom negativno uticala finansiranje njihovih poslovnih aktivnosti.
Kada je reč o finansiranju oporavka poslovanja, polovina anketiranih privrednika nema pristup posebnim finansijskim resursima, gde rezultati ponovo ukazuju da su najranjivija preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih i to njih 63% koja nemaju kredite, subvencije i sl.
Rezultati ovog istraživanja takođe ukazuju na velike finansijske probleme u poslovanju sektora turizma i ugostiteljstva, te prometa nekretnina, a uopšteno posmatrajući, kriza nije poštedela gotovo nijedan privredni sektor, obzirom da se 30% do 40% preduzeća suočava sa pretnjama po likvidnost.
Zbog ozbiljnih izazova da dalje nastave poslovanje oko 9% preduzeća je moralo da otpusti zaposlene, a smanjenje broja zaposlenih planira još 8% anketiranih privrednika. Ipak, velika većina, čak 91% nije otpustila nijednog zaposlenog.
Kao glavne izazove sa kojima se suočavaju usled pandemije izazvane virusom COVID-19 privrednici ističu, na prvom mestu, smanjenu tražnju i pad prometa i to čak njih 70%, a tu su i izazovi koji se odnose na dobavljače i isporuku robe, potom problem da se obezbedi dovoljan broj zaposlenih, obzirom na izmenjene uslove rada, odsutnosti radi bolesti i slično. Na poslovanje preduzeća veliki uticaj su imali i poslovni partneri koji su radili u izmenjenom režimu.
Inicijative Unije poslodavaca Srbije
Zahvaljujući dobrom razumevanju privrednih aktivnosti i stalnom dijalogu sa poslodavcima Unija poslodavaca Srbije je podnela niz inicijativa i predloga za rešavanje ekonomskih posledica prouzrokovanih virusom COVID-19 od kojih je veliki broj, u vidu ekonomskih mera i usvojen.
Najznačajnije usvojene mere se odnose na rasterećenje poreza i doprinosa na zarade. Odobrena su direktna davanja u iznosu od tri minimalne zarade po zaposlenom. Omogućen je pristup povoljnijim uslovima kreditiranja poslodavaca preko Fonda za razvoj i poslovnih banaka. Poreska uprava nije obračunavala kamate na dospele poreske obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja, a koje se odnose na zaključene sporazume o plaćanju poreskog duga na rate. Pojednostavljene su administrativne procedure i Javna uprava je tokom vanrednog stanja, gde god je bilo moguće prešla na e-šaltere.
Ključne preporuke privrednika u ovom istraživanju se odnose na
- Likvidnost- dodatni krediti sa dužim grejs periodima/periodima otplate
- Odlaganje PDV-a- naplata poreza po naplati izdate fakture
- Uklanjanje uskih grla-problem prevoza zaposlenih tokom vanrednog stanja i problem nabavke neophodne robe jer su njihovi dobavljači bili u problemima
- Drastičnije fiskalne mere-otpis poreza i doprinosa na zarade
“Anketa je pokazala da su preduzeća u većini pozdravila mere koje je preduzela Vlada Srbije, ali i da imaju određene primedbe. Privrednici smatraju da bi u ovom trenutku trebalo ojačati likvidnost preduzeća, potrebno je odložiti naplatu PDV-a i ukloniti uska grla kao što su prevoz radnika na posao ili procedure sa izvozom i uvozom robe”
reči su Srđana Drobnjakovića, direktora Unije poslodavaca Srbije.
Brošuru “Uticaj pandemije COVID-19 na aktivnosti preduzeća u Srbiji” izdala je Unija poslodavaca Srbije, a klikom na na ovaj LINK možete da je preuzmete u celosti u pdf formatu.
No comment yet, add your voice below!