U susret Danu žena razgovarali smo sa Natašom Pavlović Bujas, uspešnom preduzetnicom, vlasnicom Blumen group, o izazovima sa kojima se susretala tokom dugogodišnje karijere. Prenosimo Vam intervju u celosti.

U nekoliko rečenica nam predstavite vašu biografiju:

Izazov je za mene uvek kada trebam da se predstavim ukratko, jer sam do sada živela nekoliko života i nekoliko potpuno različitih karijera, a bar još toliko imam u planu! Počela sam kao asistent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i pre nego što sam diplomirala na istom – bavljenje prirodnim naukama definitivno je potpuno obeležilo i moj način razmišljanja kada sam prešla u preduzetništvo. Karijeru sam razvijala spontano, prepoznajući prilike pre svega za lični razvoj i napredak, čemu uvek težim bez ograničenja. Preduzetnik sam duže od četvrt veka – prvo kroz sopstvenu proizvodnju građevinskih materijala za hidroizolacije i termofasade, potom i kroz marketing, odnose s javnošću, komunikacije i tržišno pozicioniranje – što je i ostala moja trajna ljubav kada je posao u pitanju. Ova oblast se vrlo dinamično razvija, nudeći mi iz dana u dan nove izazove kako na polju mog ličnog usavršavanja, tako i na polju razvoja poslovanja mojih klijenata.

Sa više od dve decenije znanja i iskustva u ovim oblastima, na čelu sam tima u agenciji Blumen group – kao osnivač, direktor i komunikacijski ekspert, nosilac sam najznačajnijih nacionalnih i internacionalnih priznanja (kao što su “IPRA Golden World Award” i “IPRA Grand Prize”) i sertifikovani ekspert na polju komunikacija, razvoja poslovanja i poslovnog savetovanja i koučinga. Najponosnija sam, ipak, na rezultate koje postižemo za svoje klijente, kao i na činjenicu da naše saradnje sa njima traju dugi niz godina.

Verujem da je doprinos svakog pojedinca zajednici veoma važan, tako da sam, kroz članstvo i učešće u upravnim i nadzornim odborima, konstantno aktivna u više asocijacija u zemlji i svetu (International Public Relation Association, Unija poslodavaca Srbije, Društvo Srbije za odnose sa javnošću, E-razvoj, Udruženje poslovnih žena, Srpska asocijacija menadžera itd.)

Radoznala, nestrpljiva, uvek istraživač, strastveno posvećena onome što radim i vrednostima koje živim, esteta, hedonista i komformista kad god sam u prilici. Porodica i prijatelji su mi jako važni i negovanju odnosa sa njima iskreno sam posvećena.

Majka sam jednog, donedavno tinejdžera, sada uspešnog studenta, koji mi je neiscrpan izvor zadovoljstva i inspiracije!

Kako ste došli na ideju da pokrenete sopstveni posao?

Vrlo rano i vrlo jednostavno. Odrasla sam u porodici u kojoj sam na vreme naučila da sam sama odgovorna za svoj život i sve što želim za sebe. Preduzetništvo je stoga bila moja jedina opcija – tu sam vladar i vlasnik svog vremena, svog puta, mišljenja, stavova, vrednosti, svojih odgovornosti, pobeda i poraza. A to sam baš ja.

Da li ste imali podršku?

Da i uvek. I ne samo podršku, već i duboko razumevanje za ono što jesam i što želim. Prvenstveno od svoje porodice, potom od svojih prijatelja, zatim od mog tima – čiji se sastav menjao s godinama, ali podrška nikada nije izostala i na kraju, moram reći od svojih kolega i u zemlji i u inostranstvu, koji su uvek prepoznavali i motive i rezultate mog rada. Ja spadam u one koji vole i cene konkurenciju, u veoma smo prijateljskim odnosima i njihov rad je i za mene inspiracija.

Šta Vam je bio najveći izazov i kako ste ga prevazišli?

Kakve god da su okolnosti, za mene je pojam „izazov“ vrlo pozitivan, uvek prilika da popravim sebe i ukoliko ih objektivno i nema u nekom trenutku, ja ih kreiram sama. I najveći mi je izazov bio upravo da izgradim svoj pozitivan stav prema svakoj promeni, uverena da – kakva god ona bila – naposletku donosi nešto dobro za mene. I hvala životu – vrlo je velikodušan prema meni, kroz nebrojeno mnogo izazova uverio me je da je baš tako – ishod svakog izazova doneo je nešto dobro.

Najvećim izazovom, na ovim prostorima pogotovo, smatram proces evolucije ženskog bića u ženu. Jer znate, biiti žensko je odrednica pola, a biti žena znači biti ljudsko biće, svesno svojih htenja i potreba, za koje se izboriš prvo u okviru svoje porodice, a potom i u svom okruženju, bez obzira na brojne uloge koje kao žena imaš. Naše okruženje u kome su pogrešna uverenja tradicionalno ukorenjena, komplikuje i otežava ovaj proces svakom ženskom biću. Ja nisam rasla u, na taj način, tradicionalnoj porodici i to je meni kao ženskom detetu i ženi u nastajanju bila velika početna prednost.

Majka sam muškog deteta – sada već na putu odrastanja u muškarca – i među njegovim dosadašnjim dostignućima do sada, najponosnija sam na njegov izbor devojke sa kojom već gradi život i na njegov odnos prema njenoj posebnosti i zajednici koju grade.

Mislim da je za našu zajedničku budućnost –pojedinca, privrede, društva, civilizacije -važno da u svemu balansiramo žensko-muški princip, ne favorizujući ni jedan, jer je svaki poseban i kvalitetan na svoj način.

Kakav je Vaš odnos prema zaposlenima i da li je teško voditi tim?

Ako bih vam rekla da su moje koleginice i kolege moja druga pordica, rizikujem da budem pogrešno shvaćena, jer je uloga porodice u nas danas veoma diskutabilna. Za mene, odnosi među bliskim ljudima (a moj tim spada u meni bliske ljude jer u svakodnevnoj  interakciji sa njima gradim ono što želim ja, ali i što želimo zajedno) treba da se zasnivaju na iskrenosti, poverenju, empatičnosti, otvorenosti, razmeni mišljenja, ali i savesnosti, odgovornosti i stalnom usavršavanju. U tom svetlu, gledano ja nikada nisam imala „zaposlene“ i lepo mi je, inspirativno i ne uvek lako voditi tim. Pogotovo što sam veoma često u situaciji da vodim i svoj tim i timove naših klijenata. Bogatstvo od ljudi, karaktera, znanja, iskustva, mišljenja…

Kroz rad sa timovima i moj rad u business i life coachingu, često i mnogo radim sa mladim ljudima, novim generacijama, koje su već među nama. To je jedna sasvim posebna tema, koja u osnovi ima potrebu da se prevaziđu razlike među generacijama, da se svi u timu razumeju i međusobno podrže, uvažavajući i shvatajući prednosti upravo svojih različitosti. Ovo je često problem i u porodičnim odnosima, pa se moj rad podosta proširio i na taj plan – posebno imajući u vidu da sam lično fascinirana generacijama koje dolaze, pogotovo Z generacijom i mlađima od te, da jako puno i sama učim, usvajam i menjam se učestvujući u njihovim životnim pričama.

Kakvi su Vaši planovi i gde vidite kompaniju u godinama ispred Vas?

Neke planove imam, zasnovane na sopstvenim i timskim resursima, na svemu što smo do sada izgradili, ali imam i želje i planove koje od nas traže velika ulaganja, učenja, lični razvoj i napredovanje u svakom smislu.

Svakako, plan mi je i plan nam je da u većoj meri budemo deo internacionalne zajednice, otvoreni za sve promene koje je digitalizacija donela u naše živote. Mi jesmo već primenili mnogo toga od svetskih standarda u sopstvenom poslovanju – rad od kuće, rad bez fiksnog radnog vremena, dvojezičan rad, usavršavanje u behavioral ekonomiji i behavioral marketingu, ali smo svesni da je još mnogo toga ispred nas.

Da li imate neki savet za mlade žene? Da li biste ih ohrabrile da uđu u svet preduzetništva?

Verujem da je čitav prethodni sadržaj ovog intervjua jedno malo “uputstvo” I “savet” za mlade žene. Nisam od onih što favorizuju ulazak u svet preduzetništva, vrlo sam oprezna kod deljenja takvih saveta. Biti preduzetnik ima mnogo prednosti, ali donosi I određene odgovornosti koje je potrebno osvestiti unapred i obavestiti se unapred. Ohrabrila bih mlade žene da razmišljaju o sebi u svakoj ulozi, pa I u ulozi preduzetnice, ukoliko su spremne da se doživotno usavršavaju, uče, brzo donose odluke, suoče sa onim lošim odlukama I spremno ponesu odgovornost I za sebe I za druge. Bez stresa. Ne moramo svi biti preduzetnici i nije preduzetnička uloga jedino što nas definiše u našim životima. 

Važno je da u danima koje živite imate zadovoljstvo svojim rezultatima na svakom životnom  polju, da imate radost, rast i razvoj. I mir sa sobom.