Ne vodim firmu strahopoštovanjem već uvažavanjem

pr Vesna Aleksić , Stomatološka ordinacija “Aleksić” Bogatić

Rano sam zavolela miris ordinacije. Redovne kontrole kod ortodonta od ranog detinjstva su učinile da vec sa 11 godina donesem odluku da ću biti stomatolog. Težeći ka tom cilju diplomirala sam na beogradskom stomatološkom fakultetu u roku, i uporedo sa završnom godinom fakulteta ostvarila se i kao majka. Radoznalost i težnja ka usavršavanju su me dovele do diplome master studija u Toskani, iz parodontalne mikrohirurgije, a primena lasera u stomatologiji zauzima posebno mesto u mom svakodnevnom radu.

Posle kratkog rada u državnom domu zdravlja na inicijativu supruga, takođe stomatologa, upustili smo se u osnivanje privatne prakse. Otvaranjem dve ordinacije u dva grada nametnula se potreba da i ja postanem preduzetnik.

Moj tim danas čini četvoro zaposlenih.  Radna atmosfera je pozitivna, opuštena… Imam sreće da svi jako volimo miris oridnacije. Nisam tipičan poslodavac, ne vodim firmu strahopoštovanjem vec uvažavanjem, dogovaranjem…Kad je nama lepo i pacijentima je prijatnije. Umem često da kažem da je lepo kad pacijent uđe nasmejan, ali da mi jos vise godi kad i izađe nasmejan, kad razbije čuveni strah od dolaska u stomatološku ordinaciju.

Preduzetnik sam postala u trenutku kad sam bila majka dva mala dečaka. Osam godina kasnije rodila se i ćerkica. E, to je bio izazov, jer tada nije bilo moguće da otvorim porodiljsko bolovanje bez zatvaranja ordinacije.

Troje dece očekuju da imaju majku kad god im zatreba, zaposleni žele da imaju pouzdanog poslodavca i redovnu platu, pacijenti žele da im budem dostupna kad god im trebam.

Kako? Veoma teško. Bez podrške majke i svekrve kod kuce,i supruga na poslu, gotovo nemoguće.

Svaka faza u životu dođe i prođe, a vreme vas učini zrelijim i spremnijim, pa nekada velike prepreke postanu manje.

Vremenom stomatologija je postala naš porodični posao. Najstariji sin je na završnoj godini, dok mlađi uspešno savladava ispite na prvoj godini stomatološkog fakulteta. Najbitnije je da su i oni iskreno zavoleli miris ordinacije i taj divan zanat koji trazi i vešte ruke, i oko estete, i kreativan duh i puno strpljenja za rad sa ljudima.

Upornost, temeljan pristup, jaka volja, velika želja i ljubav da radite ono što baš volite su presudni za opstanak.  I naravno svaki vid podrške je dobro dosao pa sam tako jedan ozbiljan poslovni problem uspela da prevazidjem zahvaljujuci savetima i podrsci Unije poslodavaca Srbije.

Mislim da je kroz školovanje prilično zapostavljen taj deo edukacije na temu preduzetništva. Biti osnivač privatne prakse konkretno stomatološke ordinacije znaci imati bar neke osnove iz ekonomije, prava, menadžmenta, a ja sam učila da budem stomatolog. Često poželim da imam bar neki praktikum, vodič… nešto gde bih mogla da dobijem smernice šta je ispravno u datom trenutku.

I da bih mogla da ohrabrim neku mladu ženu da postane preduzetnica, pre svega treba dobro osmisliti program koji bi rešio problem odsustva majke preduzetnice sa posla zbog rođenja i nege deteta.

Delatnosti koje su suštinski zanatske se najvise oslanjaju na osnivača privatne prakse i iz ličnog iskustva tvrdim da je sve drugačije kada ta karika izostane.

Recommended Posts

No comment yet, add your voice below!


Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *