Povodom Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, Unija poslodavaca Srbije ukazuje na to da zaštita zdravlja zaposlenih podrazumeva i prepoznavanje rizika koji utiču na njihovo mentalno zdravlje. Prekomerno radno opterećenje, nejasna podela odgovornosti, loša komunikacija, uznemiravanje i nasilje na radu mogu ugroziti zdravlje zaposlenih, ali i negativno uticati na produktivnost i kontinuitet poslovanja.

Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) pokrenula je 13. oktobra 2026. godine kampanju „Zdrava radna mesta – Zajedno za mentalno zdravlje na radu“, koja će trajati do 2028. godine. Njen cilj je podizanje svesti o psihosocijalnim rizicima, unapređenje prevencije i pružanje praktičnih smernica za stvaranje zdravijeg radnog okruženja.

Kao članica evropskog udruženja poslodavaca Ceemet, Unija poslodavaca Srbije podržava ovaj pravac delovanja. Ceemet je zvanični partner kampanje EU-OSHA, čime se dodatno potvrđuje značaj učešća poslodavačkih organizacija u promociji praktičnih i primenljivih rešenja.

Prevencija počinje dobrom organizacijom rada. Jasno definisane odgovornosti, realno postavljeni zahtevi, otvorena komunikacija i sprečavanje uznemiravanja predstavljaju konkretne korake koje poslodavci mogu preduzeti. Sistematski pristup psihosocijalnim rizicima može doprineti smanjenju odsustvovanja sa rada zbog zdravstvenih razloga, uključujući bolovanja povezana sa stresom, kao i očuvanju radnih kapaciteta i kontinuiteta poslovanja.

Mentalno zdravlje je i šire društveno pitanje koje zahteva saradnju poslodavaca, zaposlenih, institucija i stručnih službi. Uloga poslodavaca jeste da prepoznaju i sprečavaju rizike povezane sa radom, a ne da preuzimaju odgovornost zdravstvenih stručnjaka za dijagnostiku i lečenje. Istovremeno, ne treba zanemariti pozitivan značaj kvalitetnog rada, koji obezbeđuje ekonomsku sigurnost, profesionalni razvoj i osećaj pripadnosti.

Na ozbiljnost ovog pitanja ukazuju i rezultati istraživanja Infostuda „Šta to radi zaposlene?“, koje je u junu 2026. godine obuhvatilo 3.452 zaposlena u Srbiji: čak 61 odsto ispitanika smatra da bi, ukoliko nastavi da radi sadašnjim tempom, u naredne dve godine moglo da doživi sagorevanje na poslu. Ovi podaci dodatno potvrđuju značaj pravovremene prevencije, unapređenja organizacije rada i stvaranja radnog okruženja koje istovremeno doprinosi dobrobiti zaposlenih i dugoročnoj produktivnosti privrede.

Unija poslodavaca Srbije kroz socijalni dijalog učestvuje u unapređenju zakonodavnog okvira u oblasti rada i bezbednosti i zdravlja na radu, zastupajući interese poslodavaca i doprinoseći razvoju primenljivih rešenja. Kroz Akademiju PRO UPS edukujemo i informišemo poslodavce o propisima, preventivnim merama i dobrim praksama, pružajući im podršku u odgovornom upravljanju bezbednošću i zdravljem zaposlenih.

Pozivamo poslodavce da preduzmu konkretne korake: da preispitaju organizaciju rada i opterećenje zaposlenih, razgovaraju sa zaposlenima o problemima koji utiču na njihovo zdravlje, obezbede jasne procedure za prijavljivanje uznemiravanja i nasilja i uključe psihosocijalne rizike u procenu rizika na radnom mestu. Prevencija ne mora da podrazumeva složene programe – važno je da bude sistematična, prilagođena mogućnostima preduzeća i deo svakodnevnog upravljanja.

Unapređenje uslova rada nije samo zakonska obaveza već i ulaganje u ljude, produktivnost i konkurentnost privrede. Bezbedno i zdravo radno mesto podrazumeva i zaštitu mentalnog zdravlja – u interesu zaposlenih, poslodavaca i društva u celini.

Tokom operativnih sesija i radionica po tematskim grupama, detaljno su razmatrani mehanizmi prekogranične saradnje, podizanje nivoa informisanosti radnika migranata i poslodavaca, kao i uloga agencija za posredovanje pri zapošljavanju.

Na skupu su jasno definisani ključni zaključci:

• Neophodnost integrisane saradnje: Efikasna borba protiv zloupotreba na tržištu rada zahteva blisku koordinaciju svih aktera – državnih institucija, kontrolnih organa, privrede i međunarodnih partnera.
• Informisanost kao ključ prevencije: Pravovremeno i transparentno pružanje informacija migrantima o njihovim pravima i obavezama, kao i poslodavcima o zakonskim procedurama, predstavlja prvu liniju odbrane od radne eksploatacije i nelegalnih praksi.

U svom izlaganju, predstavnica Unije poslodavaca Srbije, Jelena Jevtović, istakla je ključnu ulogu naše organizacije u stvaranju stabilnog i uređenog poslovnog ambijenta. Posebno je naglašeno da Unija zastupa poslodavce koji posluju u potpunosti u skladu sa zakonom i redovno ispunjavaju sve svoje obaveze prema državi.

Upućena je i jasna poruka o potrebi pravljenja oštre razlike između legalnih agencija za zapošljavanje i onih koje krše propise. Agencije koje deluju izvan zakonskih okvira čine direktnu štetu privredi, ugrožavaju prava radnika i predstavljaju lojalnim poslodavcima nelojalnu konkurenciju na tržištu rada.

Takođe, naglašen je značaj aktivnog članstva Unije u međunarodnim organizacijama, što omogućava direktan prenos znanja, informacija i najboljih praksi sa nivoa Evropske unije našim članovima. Time se domaćim poslodavcima pruža podrška u prilagođavanju savremenim standardima i zakonodavstvu u oblasti radnih migracija.

Dvodnevni događaj je okupio predstavnike regionalnih udruženja poslodavaca, institucija, tužilaštava, policija, ministarstava rada i inspekcijskih službi. Skupu su prisustvovali i komandant Grupe karabinjera za zaštitu na radu (MUP Italije), međunarodni tužilački savetnik iz CILC, predstavnici i stručnjaci projekta EU4FAST, kao i predstavnici Međunarodne organizacije za migracije (IOM).

O navedenim izazovima, kao i strateškim prioritetima za 2027. godinu, razgovarano je na sastanku Izvršnog odbora BusinessEurope, održanom 22. oktobra 2026. godine u Briselu. Uniju poslodavaca Srbije, članicu ove evropske organizacije poslodavaca, predstavljala je Svetlana Budimčević.

Jedna od centralnih tema bio je predlog Akta o ubrzanju industrije (Industrial Accelerator Act – IAA), koji otvara važna pitanja u vezi sa jačanjem evropske industrijske proizvodnje i primenom koncepta „Made in Europe“. Posebna pažnja posvećena je mogućem uticaju novih pravila na međunarodne lance snabdevanja i položaj zemalja koje nisu članice Evropske unije.

Fotografija: Svetlana Budimčević, direktorka Unije poslodavaca Sebije i Markus J. Beyrer, generalni direktor BusinessEurope

Za srpske poslodavce od posebnog je značaja da evropske industrijske politike prepoznaju ulogu zemalja kandidata za članstvo u EU, čije su kompanije već uključene u evropske proizvodne lance. Unija poslodavaca Srbije podržava pronalaženje uravnoteženog rešenja koje će doprineti konkurentnosti evropske industrije, bez stvaranja dodatnih prepreka za poslovanje kompanija iz Srbije.

Na sastanku su razmatrani i trgovinski odnosi Evropske unije i Kine, posebno izazovi povezani sa trgovinskim neravnotežama, nelojalnom konkurencijom i zavisnošću od pojedinih tržišta i izvora snabdevanja. U tom kontekstu naglašena je važnost zaštite ekonomskih interesa evropskih kompanija, uz očuvanje otvorenog dijaloga, trgovinske saradnje i stabilnosti međunarodnog poslovnog okruženja.

U okviru prioriteta BusinessEurope za 2027. godinu razmatrane su i mere za pojednostavljivanje propisa, unapređenje pristupa finansiranju, podsticanje investicija i inovacija, kao i rešavanje izazova povezanih sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.

Kroz aktivno učešće u radu BusinessEurope, Unija poslodavaca Srbije nastavlja da zastupa interese domaće privrede i doprinosi dijalogu o evropskim politikama koje neposredno utiču na poslovanje, investicije i konkurentnost srpskih kompanija.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić učestvuje na ovom značajnom međunarodnom skupu, predstavljajući interese srpskih poslodavaca i potvrđujući opredeljenje Unije da aktivno doprinosi povezivanju domaće privrede sa međunarodnom poslovnom zajednicom. Njegovo učešće posebno je značajno za sagledavanje mogućnosti za buduću saradnju sa evropskim i afričkim partnerima i jačanje međunarodnog prisustva Unije.

U okviru zvaničnog programa Foruma, kojem prisustvuju i predstavnici diplomatskog kora, učesnicima se obratio ambasador Evropske unije u Ugandi Jan Sadek, ukazujući na značaj institucionalne podrške razvoju privredne saradnje između Evropske unije i Ugande.

Forum se održava 20. i 21. oktobra u Kampali, u okviru evropske inicijative Global Gateway, usmerene na podsticanje održivih investicija i razvoj privredne saradnje sa partnerskim zemljama. Program obuhvata investicioni dijalog, razvoj obnovljivih izvora energije, unapređenje infrastrukture i mogućnosti za realizaciju zajedničkih projekata.

Posebna pažnja na Forumu posvećena je razvoju obnovljivih izvora energije, uključujući hidroenergiju, geotermalnu energiju i energiju vetra. U okviru programa učesnicima se obratila i dr Monika Masanza, ministarka energetike i mineralnih resursa Ugande. Ove oblasti mogu biti interesantne za srpske kompanije iz sektora energetike, metalne i elektroindustrije, građevinarstva i inženjeringa, posebno kada je reč o projektovanju, izgradnji energetskih postrojenja, isporuci opreme i pružanju specijalizovanih tehničkih usluga.

Pored tematskih diskusija i predstavljanja investicionih projekata, Forum omogućava neposredno povezivanje kompanija sa potencijalnim poslovnim partnerima, investitorima, finansijskim institucijama i predstavnicima javnog sektora. Ovakvi susreti pružaju priliku za razmenu informacija o konkretnim investicionim potrebama, uspostavljanje poslovnih kontakata i razmatranje mogućnosti za buduću saradnju.

Kroz učešće na međunarodnim poslovnim skupovima, Unija poslodavaca Srbije nastavlja da prati globalne ekonomske inicijative i prepoznaje mogućnosti koje mogu biti značajne za njene članove. Povezivanje sa međunarodnim partnerima i pristup informacijama o novim tržištima predstavljaju važan deo nastojanja Unije da podrži razvoj poslovanja i jačanje konkurentnosti srpskih poslodavaca.

Inovacije, investicije i sposobnost privrede da se prilagodi promenama ključni su za jačanje konkurentnosti i održiv rast. Za kompanije u Srbiji, koje su u velikoj meri povezane sa evropskim tržištem i međunarodnim lancima snabdevanja, od posebnog je značaja da evropske industrijske politike uvaže i položaj privreda zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Ove poruke istakla je direktorka Unije poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević tokom razgovora sa predstavnicima evropskih organizacija poslodavaca, ukazujući na značaj stvaranja predvidivog poslovnog okruženja, smanjenja administrativnih opterećenja i mera koje podstiču investicije i razvoj industrije.

Predstavljajući privredne prilike u Srbiji, Budimčević je ukazala na ostvareni realni rast bruto domaćeg proizvoda od 3,8% u drugom kvartalu 2026. godine, kao i na projekciju privrednog rasta od 3,3% za celu godinu. Istakla je da je za očuvanje i unapređenje konkurentnosti domaćih kompanija važno da mere usmerene na zaštitu i jačanje evropske industrije ne stvore dodatne prepreke za poslovanje preduzeća iz Srbije, koja su deo evropskih proizvodnih i dobavljačkih lanaca.

U uslovima ubrzanih tehnoloških promena i sve izraženije konkurencije na globalnom tržištu, sposobnost kompanija da inoviraju, ulažu i prilagođavaju se novim zahtevima postaje presudna za njihov dugoročni razvoj. Zbog toga je važno da se pri oblikovanju evropskih politika, pored potreba industrije država članica, sagleda i položaj privreda zemalja kandidata, kao i njihov doprinos funkcionisanju evropskih proizvodnih i trgovinskih tokova.

Ove teme bile su u fokusu 48. Generalne skupštine Evropske organizacije poslodavaca u metalnoj, inženjerskoj i tehnološkoj industriji (Ceemet), održane 15. i 16. oktobra u Madridu, na kojoj je učestvovala direktorka Unije poslodavaca Srbije. Predstavnici evropskih organizacija poslodavaca razmatrali su izazove za evropsku industriju, uključujući jačanje konkurentnosti, pojednostavljenje propisa, smanjenje administrativnih opterećenja, mobilnost radne snage i unapređenje kvaliteta radnih mesta.

Učešće Unije poslodavaca Srbije u radu Ceemet-a doprinosi predstavljanju interesa domaćih poslodavaca u evropskim razgovorima o industrijskoj politici, konkurentnosti i budućim uslovima poslovanja. Istovremeno, omogućava neposrednu razmenu iskustava sa evropskim partnerima i bolje sagledavanje promena koje mogu uticati na poslovanje kompanija u Srbiji.

Unija poslodavaca Srbije je od januara 2026. godine pridruženi član Ceemet-a, čime je dodatno ojačala svoje prisustvo u evropskim strukturama koje zastupaju interese poslodavaca i industrije.

Kako da vaša kompanija unapredi razmenu poslovnih dokumenata, smanji administrativno opterećenje i učini poslovne procese efikasnijim? U savremenom poslovanju digitalizacija je važan korak ka bržem radu, pouzdanijoj razmeni podataka i većoj konkurentnosti. Jedno od rešenja koje tome doprinosi jeste EDI (Electronic Data Interchange), elektronska razmena standardizovanih poslovnih podataka između informacionih sistema, bez ručnog unosa.

Na webinaru će predavač Luka Nikolić, EDI Project Manager, predstaviti ključne aspekte elektronske razmene dokumenata: od osnovnih principa i poslovnih koristi do tehničkih rešenja i njihove primene u kompanijama.

Teme webinara

1. Šta je EDI i zašto je važan?
2. Poslovne koristi EDI-ja
3. Kako EDI funkcioniše – proces od početka do kraja
4. Standardi i formati EDI dokumenata
5. Tehnička arhitektura i načini povezivanja
6. Uvođenje EDI-ja u kompaniji: izazovi i dobre prakse

Webina je namenjen vlasnicima i direktorima kompanija, rukovodiocima i zaposlenima u finansijama, računovodstvu, nabavci, prodaji, logistici i IT sektoru, kao i svima koji žele da unaprede procese razmene poslovne dokumentacije i upoznaju se sa mogućnostima digitalizacije poslovanja.

Za članove Unije poslodavaca Srbije predviđeno je 30% umanjenja kotizacije: članovi UPS-a: 5.600 RSD, ostali učesnici: 8.000 RSD

Prijava OVDE

Skup je obuhvatio prezentacije i panel diskusije posvećene osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, kao i karijernom usmeravanju izbeglica, uz učešće predstavnika Ministarstva prosvete, Agencije za kvalifikacije, projekta „Znanjem do posla“, Ambasade Savezne Republike Nemačke i samih učenika i studenata iz ove populacije.

Unija poslodavaca Srbije u kontinuitetu zastupa stav da brza dinamika promena na tržištu zahteva sistemsku usklađenost obrazovnih programa sa realnim potrebama privrede. Sa stanovišta poslodavaca, ekonomsko osnaživanje i profesionalna integracija ranjivih kategorija zahtevaju strateški pristup kroz nekoliko ključnih prioriteta:

• Pravovremena i kontinuirana karijerna podrška: Rano pružanje informacija i stručno vođenje kroz procese karijernog savetovanja ključni su faktori za podizanje zapošljivosti i uspešno usmeravanje izbeglica ka deficitarnim zanimanjima na tržištu rada.
• Efikasni mehanizmi verifikacije kvalifikacija: Nastavak primene pojednostavljenih i transparentnih procedura za priznavanje prethodno stečenih diploma i stručnih kvalifikacija od presudnog je značaja za njihov brži i delotvorniji ulazak u radni odnos.
• Institucionalna saradnja i umrežavanje: Održiva rešenja za radnu integraciju mogu se postići isključivo kroz sinhronizovanu saradnju nadležnih državnih organa, privrednih subjekata, obrazovnih ustanova i međunarodnih partnera.

Stvaranje uslova za obrazovanje, usavršavanje i zapošljavanje izbeglica prevazilazi okvire socijalne politike. Reč je o dugoročnom ulaganju u stabilnije i otpornije društvo, gde uključivanje stručnih i kvalifikovanih pojedinaca u privredne tokove direktno doprinosi ukupnom ekonomskom razvoju i jačanju domaćeg tržišta rada.

Na fotografiji: Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.

O ovoj temi razgovaralo se na radionici „Korišćenje podataka iz online oglasa za posao za analizu tržišta rada i veština: predstavljanje ETF kontrolnih tabli u Srbiji“, koja je okupila predstavnike institucija, privrede, socijalnih partnera i drugih aktera u oblastima obrazovanja, zapošljavanja i tržišta rada. Cilj je bio predstavljanje rezultata analiza i razmatranje njihove praktične primene u unapređenju sistema informisanja o potrebama tržišta rada u Srbiji.

Podaci iz online oglasa za posao (Online Job Vacancies – OJV) omogućavaju praćenje traženih zanimanja, kompetencija koje poslodavci navode i promena u zahtevima tržišta rada. Za kompanije, ove informacije mogu biti korisne pri planiranju zapošljavanja, prepoznavanju nedostajućih veština i organizovanju dodatnog osposobljavanja zaposlenih.

Kvalitetniji podaci mogu doprineti boljem usklađivanju ponude i tražnje za radom, efikasnijem korišćenju ljudskih resursa i unapređenju produktivnosti i konkurentnosti kompanija. Ipak, online oglasi ne pružaju potpunu sliku tržišta rada, jer se deo zapošljavanja odvija i drugim, uključujući neformalne kanale. Zbog toga njihove rezultate treba povezivati sa zvaničnom statistikom, podacima institucija i iskustvima poslodavaca.

Učesnici radionice razmatrali su mogućnosti primene podataka u razvoju standarda zanimanja i kvalifikacija, unapređenju obrazovnih programa i stručnog usavršavanja, razvoju dualnog obrazovanja i praktične nastave, kao i predviđanju budućih potreba za veštinama.

Pravovremeno prepoznavanje potreba poslodavaca omogućava obrazovnim ustanovama i organizatorima obuka da prilagode sadržaje i ishode učenja, dok kompanijama olakšava planiranje razvoja zaposlenih i prilagođavanje tehnološkim i organizacionim promenama. Pritom je važno obuhvatiti ne samo potrebe za novim radnicima već i mogućnosti dokvalifikacije, prekvalifikacije i napredovanja postojećih zaposlenih.

Aktivno učešće poslodavaca u tumačenju i proveri podataka važno je kako bi analize odražavale stvarne potrebe kompanija i specifičnosti različitih sektora. U saradnji sa institucijama i drugim socijalnim partnerima, privreda može doprineti definisanju prioriteta za razvoj obrazovnih profila, stručnih obuka i programa celoživotnog učenja.

Poseban značaj imaju sektorske analize, koje omogućavaju preciznije prepoznavanje potreba pojedinačnih delatnosti i usmeravanje aktivnosti prema zahtevima poslodavaca.

Da bi ovaj pristup dao pune rezultate, potrebno je redovno ažurirati i analizirati podatke, povezivati ih sa postojećim izvorima informacija i uključivati poslodavce u proveru nalaza i definisanje prioriteta. Rezultati treba da budu dostupni i razumljivi kompanijama, obrazovnim institucijama i drugim korisnicima, kao i da se koriste u donošenju odluka.

Korišćenje podataka iz online oglasa za posao tako može doprineti pouzdanijem predviđanju potreba za veštinama i boljem povezivanju obrazovanja sa svetom rada.

Kao reprezentativna organizacija poslodavaca u Srbiji, Unija poslodavaca Srbije zalaže se za aktivno uključivanje privrede u razvoj i primenu ESCO klasifikacije, kako bi ona odražavala stvarne potrebe kompanija i različitih privrednih sektora. Poslodavci imaju neposredan uvid u zahteve radnih mesta i promene u poslovanju, zbog čega je njihov doprinos neophodan za prepoznavanje relevantnih veština i kompetencija, unapređenje zapošljavanja i bolje usklađivanje obrazovnih programa sa potrebama tržišta rada. To je posebno značajno za mala i srednja preduzeća, koja često nemaju dovoljno kapaciteta za samostalno analiziranje potreba za kompetencijama.

U Beogradu je održan radni sastanak Nacionalne ESCO radne grupe u Srbiji, posvećen razmeni informacija o dosadašnjim aktivnostima, utvrđivanju prioriteta i planiranju narednih koraka u primeni evropske klasifikacije veština, kompetencija, kvalifikacija i zanimanja (ESCO). Na sastanku su učestvovali i predstavnici Unije poslodavaca Srbije. Sastanak je organizovala Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, u saradnji sa Evropskom fondacijom za obuku (ETF).

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije izrazili su spremnost da aktivno učestvuju u daljem radu nacionalne ESCO radne grupe, zastupajući interese poslodavaca i doprinoseći tome da se potrebe privrede uvaže u procesu implementacije klasifikacije. Cilj je da ESCO postane praktičan alat za bolje povezivanje obrazovanja i privrede, lakše pronalaženje odgovarajućih kadrova i unapređenje produktivnosti i konkurentnosti srpske privrede.

Sporazum su potpisali Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, i Žarko Savić, biznis facilitator i koordinator Romskog biznis kluba.

Sporazum predviđa i zajedničko pokretanje inicijativa i davanje predloga za unapređenje propisa i javnih politika koje doprinose razvoju preduzetništva i zapošljavanja. Saradnja obuhvata razmenu znanja i dobrih praksi u oblasti preduzetništva, društveno odgovornog poslovanja i inkluzivnog zapošljavanja, zajedničke projekte i programe, istraživanja i analize, kao i organizovanje konferencija, okruglih stolova i stručnih skupova.

Inkluzivna privreda je jača i konkurentnija privreda. Pristupanje Romskog biznis kluba Uniji znači da će položaj romskih preduzetnika i preduzetnica biti vidljiviji tamo gde se donose odluke važne za poslovno okruženje, kroz socijalni dijalog i zagovaranje javnih politika. Istovremeno, ovo je prilika da zajedno gradimo okruženje u kome svi privredni subjekti imaju jednake mogućnosti za razvoj.

Romski biznis klub je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje koje okuplja i povezuje romske preduzetnike i preduzetnice u Srbiji. Danas podržava više od 2.000 preduzetnika i preduzetnica kroz pristup finansiranju, obuke, mentorske usluge i stručnu pomoć u oblastima računovodstva, marketinga i pravnih usluga. Klub je deo šire inicijative za razvoj romskog preduzetništva (REDI – Roma Entrepreneurship Development Initiative).

Potpisivanjem Sporazuma obe strane potvrdile su opredeljenost da kroz bližu saradnju doprinesu razvoju inkluzivne i konkurentne privrede Republike Srbije, zasnovane na načelima jednakih mogućnosti, nediskriminacije i dostojanstvenog rada. Primanjem novog člana Unija poslodavaca Srbije nastavlja da jača svoje članstvo i da, kao reprezentativno udruženje poslodavaca, zastupa interese privrede i doprinosi održivom ekonomskom i društvenom razvoju.

Potpisivanju su prisustvovali predstavnici Romskog biznis kluba Žarko Savić, koorinator Romskog biznis kluba, Ilija Stojanović i Zudia Hopić, članovi RBB, Dino Sadiković, biznis facilitator i Andrea Šaula, službenica za komunikacije i predstavnici Unije poslodavaca Srbije, Miloš Nenezić, predsednik, Marko Bjeletić, član Izvršnog odbora i Ljiljana Pavlović, rukovodilac Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije .

Istraživanje obuhvata iskustva poslodavaca iz različitih delatnosti i svih regiona Srbije, uz seriju regionalnih konsultacija i fokus grupa održanih u Beogradu, Kladovu, Pirotu, Nišu i Kragujevcu. Prikupljena iskustva jasno pokazuju da se preduzeća suočavaju sa sličnim preprekama bez obzira na veličinu ili sektor – od teškog administrativnog opterećenja i pravne nesigurnosti, do specifičnih problema sa bolovanjima i hroničnim nedostatkom radne snage.

Rezultati potvrđuju da važeći propisi u velikoj meri ne prate savremeni ritam poslovanja. Čak 72,3% poslodavaca smanjenje administrativnih i birokratskih procedura ističe kao apsolutni prioritet, dok se privreda svakodnevno bori sa neujednačenim i neočekivanim procedurama koje je nemoguće ukalkulisati u poslovne troškove. Upravo zato se naglašava da je za stabilan ekonomski rast neophodan otvoren i stalan dijalog države, poslodavaca i sindikata, uz doslednu primenu do sada usvojenih, a neimplementiranih zaključaka Socijalno-ekonomskog saveta.

Na osnovu ovih realnih potreba sa terena, predstojeće izmene Zakona o radu trebalo bi da donesu olakšanja u ključnim oblastima:

• Digitalizacija radnopravnih procedura nameće se kao neminovnost. Uvođenje elektronskog dostavljanja ugovora, aneksa, rešenja i upozorenja uz jasan dokaz o prijemu i zaštitu podataka značajno bi ubrzalo procese, smanjilo troškove i ukinulo bespotrebno višestruko unošenje istih podataka.
• Efikasnija i jasnija kontrola privremene sprečenosti za rad, uz preciznije postupke u slučajevima sumnje na zloupotrebu bolovanja, pri čemu bi odgovarajuća medicinska dokumentacija privatnih zdravstvenih ustanova mogla da posluži kao valjan osnov za pokretanje provere.
• Jasna pravila i pravna sigurnost u oblasti prestanka radnog odnosa, gde se postupci koji prethode otkazu moraju preciznije urediti kako manji formalni i proceduralni propusti ne bi automatski poništavali opravdane odluke poslodavaca, čime bi se izbegli dugotrajni sporovi, uz očuvanje prava zaposlenih na izjašnjenje.
• Potpuno prepoznavanje savremenih modela rada, poput rada na daljinu, rada od kuće i hibridnog rada, uz raspored radnog vremena prema operativnim potrebama poslovanja.
• Usklađivanje obrazovanja sa potrebama privrede i razvoj kadrova. Hroničan manjak kvalifikovanih radnika zahteva čvršće spajanje obrazovnog sistema sa realnim potrebama privrede i širenje praktične nastave, umesto prilagođavanja zatečenoj strukturi profesorskog kadra. Zakonski okvir za dodatne obuke i stručno usavršavanje mora pratiti razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija, pri čemu je u ovom procesu od neprocenjive važnosti i direktna finansijska podrška države.

Unija poslodavaca Srbije posebno naglašava da pri donošenju novih propisa država mora voditi računa o njihovom uticaju na mikro, mala i srednja preduzeća, koja imaju najmanje kapaciteta da apsorbuju dodatne namete i administrativne obaveze. Kvalitetan zakonski okvir mora omogućiti uspešno poslovanje uz istovremenu zaštitu prava radnika, jer su samo uz jasna pravila i stabilne uslove mogući jačanje konkurentnosti i stvaranje kvalitetnih i održivih radnih mesta.

Predlog programa za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative ePapir sa Akcionim planom 2026.-2030.

Obrazloženje ePapir

Pozivamo Vas da Uniji poslodavaca Srbije dostavite komentare i konkretne predloge za pojednostavljenje administrativnih postupaka i smanjenje regulatornih opterećenja sa kojima se susrećete u poslovanju. Posebno su značajni primeri postupaka koji su nepotrebno složeni, dugotrajni ili zahtevaju dostavljanje suvišne dokumentacije, kao i predlozi za njihovu optimizaciju i digitalizaciju.

Komentare, predloge i sugestije možete dostaviti na j.budimcevic@poslodavci.rs najkasnije do 20. oktobra 2026. godine, kako bismo ih objedinili i uputili nadležnim organima tokom javne rasprave.

Komentari su važan osnov za zastupanje interesa poslodavaca i predlaganje praktičnih rešenja za unapređenje poslovnog ambijenta.

U okviru javne rasprave, biće organizovan Okrugli sto posvećen predloženim merama i potrebama privrede i građana u pogledu pojednostavljenja i digitalizacije administrativnih postupaka.

• Datum: 22. oktobar 2026. godine
• Vreme: 10.00 – 13.00 časova
• Mesto: Kuća eUprave – Ložionica, Luka Ćelovića Trebinjca 39, Beograd

Članovi koji su zainteresovani za učešće na Okruglom stolu mogu o tome obavestiti Uniju poslodavaca Srbije putem navedene email adrese.

Šta poslodavci treba da znaju?

Osobama kojima je odobren azil ili privremena zaštita, nije potrebna jedinstvena radna dozvola – mogu da se zaposle uz odgovarajuću ličnu kartu.

Tražioci azila mogu legalno da počnu da rade šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil, ukoliko odluka o njihovom statusu još nije doneta. Uz ličnu kartu, prilažu i potvrdu o statusu koju izdaje Kancelarija za azil.

Prvi korak za poslodavca je da proveri status kandidata i odgovarajuću dokumentaciju za zapošljavanje.

Više informacija o uslovima zapošljavanja, dokumentaciji i podršci koja je dostupna poslodavcima nalazi se u Priručniku za poslodavce „Zapošljavanje tražilaca azila i osoba kojima je odobren azil ili privremena zaštita“, koji je pripremio UNHCR Srbija.

Predstavljanje ovih praktičnih informacija poslodavcima jedan je od prvih konkretnih koraka u okviru saradnje Unije poslodavaca Srbije i UNHCR-a.

UNHCR je pripremio priručnik „Zapošljavanje tražilaca azila i osoba kojima je odobren azil ili privremena zaštita“, koji poslodavcima pruža pregled prava i obaveza, procedura, i dokumentacije potrebne za zapošljavanje osoba koje traže utočište ili su ga pronašle u Srbiji.

Priručnik je i na sajtu UNHCR-a: Priručnik za poslodavce – srpski| engleski

Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, govorio je u okviru sesije „Tržište rada danas: između podataka, potreba privrede i lokalne prakse“, zajedno sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje, Infostuda i Gradske uprave Niša.

Brkić je istakao da poslodavci danas ne trpe samo nedostatak radnika, već nedostatak ljudi sa potrebnim znanjima i veštinama, na mestima na kojima su potrebni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2026. iznosila je 7,2%, ali je istovremeno više od 2,5 miliona ljudi van radne snage, što to ne znači da je problem tržišta rada rešen.

„Ako svako ostane u svom sistemu i posmatra problem samo iz svog ugla, i dalje ćemo istovremeno imati nezaposlene ljude i poslodavce koji ne mogu da pronađu radnike“, poručio je Brkić.

Naglasio je da obrazovni sistem mora brže da se prilagođava potrebama privrede, uz uključivanje poslodavaca od početka, pri definisanju obrazovnih profila i praktične nastave. Dodao je i da potrebe poslodavaca nisu iste u svakom gradu i opštini, te da lokalne samouprave treba da uspostave stalan dijalog sa privredom i školama i da kroz praktične mere, kao što su prevoz do radnih zona i veći kapaciteti vrtića, olakšaju ljudima da prihvate posao.

Primer poslodavca koji se izdvaja pristupom zapošljavanju i razvoju zaposlenih predstavila je Vedrana Pokimica, specijalista za ljudske resurse u kompaniji Luss Textile d.o.o. (HR fabrike Raška), član Unije poslodavaca Srbije.

Sastanak Mreže za LER organizovala je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u okviru projekta „Održive i inkluzivne usluge na lokalnom nivou“, koji finansira Vlada Švedske.

Foto: SKGO